19 feb Teshki Zulum: „Ne odričemo se samih sebe“

Predstavljamo vam beogradski bend „Teshki Zulum“. Razgovarali smo sa Igorom Mitićem, gitaristom benda.

Istorija nam kaže da je najčešče put ka dobroj muzici mešanje muzičkih stilova, odnosno da striktno ostajanje u granicama jednog pravca nije uvek najbolje rešenje. „Teshki Zulum“ izjašnjava se kao „beogradski crossover bend čiji se izraz zasniva na reggae-ragga-afro-funk-etno-soul zvuku“, čemu se još slobodno mogu dodati i džez i ska. Koji su to izvođači uticali na vas da se opredelite za ovakvu lepezu žanrova? Kako je došlo do spoja muzike koju slušate sa muzikom koju stvarate?

Različiti žanrovi koje Teshki Zulum koristi kao inspiraciju su spoj naših zajedničkih muzičkih afiniteta, što je jedan od razloga zbog kojeg i sviramo zajedno, jer nam se ukusi i senzibiliteti uglavnom poklapaju. Za nas se ne može reći da smo klasičan reggae bend; daleko od toga – pesme koje pravimo su proizvod naših iskrenih emocija i stavova i smeštene su u vreme i prostor u kojem živimo – tako da pored muzičkih stilova koje ste naveli, ogromnu inspiraciju crpimo i iz tradicionalnog muzičkog nasleđa Balkana.Što se tiče izvođača koji su na nas uticali, naveo bih četvorku koju čine Fela Kuti, Bob Marli, Majls Dejvis i Džems Braun, sirovi fank sedamdesetih, muzika Kube i Brazila, britanski The Police i američki pank, pa sve do makedonskog nepara i bosanskog sevdaha. Želimo da zvučimo kao bend sa „ovih prostora“ jer je to najprirodnije, a ne da podražavamo neke zapravo daleke ljude sa Jamajke, iz SAD-a ili iz Nigerije.

Muzika benda, kao što je već rečeno, obuhvata širok spektar pravaca. Da li je bilo teško dolaziti do muzičkih istomišljenika? Koji momenat je bio presudan za osnivanje „Slepih guslara“, koji će kasnije dobiti današnji naziv – „Teshki Zulum“?

Pre nego što je Teshki Zulum zvanično nastao, mi smo već godinama svirali zajedno. Vladimir Atlagić Smo (pevač) i ja smo dugo u glavama „kuvali“  ideju o formiranju benda, a onda smo se zahvaljujući basisti Bojanu Vasiću uselili u jednu iznajmljenu kuću u beogradskom poludivljem naselju Marinkova Bara i napravili prostor za vežbanje. Zajedno sa bubnjarem Stojanom Vukelićem to je bio nukleus benda. U to vreme je u toj kući živela gomila studenata, pravile su se žurke, pa čak i kulturne manifestacije (dvorište je pretvoreno u prostor sa binom). Bila je to opšta ludnica i plodno tle gde smo mogli da stvaramo. „Slepi guslari“ je bio radni naziv, bojali smo se da ne bude pogrešno tumačen, pa smo konsenzusom promenili ime u Teshki Zulum po istoimenoj pesmi.

Zalažete se, kako kažete, za sviranje radi muzike, što je redak slučaj u svetu gde se muzika najčešće posmatra samo kao sredstvo za zgrtanje novca. Pesmom ste se usmerili na izokrenuti sistem vrednosti u kojem samo očekujemo i „naplatu otkucaja srca“. Kako nastaju pesme „Teshkog Zuluma“?

Smo piše sve tekstove i kanališe zajedničku emociju na osnovu koje stvaramo muziku. Donese tekst, osnovnu melodiju i akorde i onda svi zajedno od toga napravimo pesmu. Frustriranost trenutnim ekonomskim i političkim stanjem nije ni nas zaobišla, tako da su nastale i neke „zapaljive“ pesme koje se nalaze na našem poslednjem trostrukom singlu Požar.

Tekstovi odaju utisak doživljenosti, jer se inspiracija pronalazi u svetu koji nas okružuje. „Plamen u stihu“ u njima zaista postoji i „seče poput noža“, što je izrazito obeležje nekih pesama („Teshki Zulum“, „Obećani raj“, „Požar“ itd.). Dakle, vaši tekstovi predstavljaju svojevrsnu kritiku društva. Kako društvo prihvata tu kritiku?

Internet je omogućio direktnu interakciju između publike i autora, tako da je sada mnogo lakše pratiti reakcije ljudi na muziku koju stvaramo. I nije tačno da je danas muzika lošija nego pre dvadeset-trideset godina, već je potrebna aktivna potraga za kvalitetom u gomili multimedijalnih sadržaja, a kvaliteta itekako ima. Međutim, imam utisak da su ljudi, kada su u pitanju pozivi na kolektivnu akciju i promene na bolje u društvu, pomalo dezorijentisani, jer je jako teško definisati ko je u stvari zlikovac, šta je teorija zavere, a šta istina. Mi radimo ono što osećamo i to je glavni razlog zbog kojeg Teshki Zulum postoji, neka svako za sebe protumači šta mu je činiti, neka bude iskren prema sebi i neka ne posmatra stvari crno – belo.

Imate i pesme intimnijeg karaktera, kao što su „Kez“, „Lavina osmeha“, „Samo polako“. Kako one nastaju?

Malopre sam plastično objasnio proces nastajanja naše muzike, u nekim pesmama pokušavamo da saspemo u lice ono što imamo bez korišćenja stilskih figura, a neke su više poetske. Tako da ću ih onda i poetski opisati: ljubav i životna radost pretočena u reči i muziku.

Koji bi bili načini za komercijalizaciju takozvane crossover muzike?

Crossover je pomalo nejasan pojam, 90-ih godina prošlog veka u Americi se odnosio na spoj repa, panka, hevi-metala i drugih žanrova i vremenom je dobijao druga značenja. Mi našu muziku ponekad nazivamo crossover, jer je to, kao što sama reč kaže, spoj više pravaca. Što se tiče publike u Srbiji i susednim zemljama, broj ljudi koji slušaju takozvanu „urbanu“ muziku je uvek bio mnogo manji onih kojima više prija „zvuk blizak narodu“. U doba kada je ovde postojala kulturna politika na državnom nivou, u vreme novog talasa čiji je značaj po mom mišljenju preuveličan od strane medija i kritičara, novotalasni izvođači su prodavali neuporedivo manje ploča od novokomponovanih folk pevača. I to se ne može i neće veštački promeniti. Stoga mi sebe i ne smatramo delom „urbanog“ korpusa, već delom korpusa predgrađa. Možda ne bi bilo loše osmisliti neku emisiju sa relevantnom top listom koja će se kreirati na osnovu realne popularnosti bendova, broja download-ova i prodaje fizičkih izdanja, broja gledanja na YouTube-u i sl. Takođe je neophodno i da se mediji iz „regiona“ otvore i da na scene iz svih tih država gledaju kao na jednu celinu. Ipak, internet je najefikasnije oruđe da muzika prodre do većeg broja ljudi.

Svojevremeno, ako je gitarista nekog benda imao Fenderovu ili Gibsonovu gitaru, onda je ona „kružila gradom“, odnosno posuđivala se i gitaristima drugih bendova. Danas ne možemo da govorimo o takvoj muzičarskoj solidarnosti. Da li smatrate da postojanje nezdravog rivaliteta među bendovima može negativno da se odrazi na razvoj muzičke scene?

Mi do sada nismo imali problema sa nesolidarnošću i rivalitetom među bendovima. Sastave sa kojima smo sarađivali i organizovali zajedničke koncerte, spomenuo bih Irie FM, ZAA, Institut, Figlio di Puttana, Smoke’n’Soul, Mašta Bašta, Samostalni referenti, Killo Killo Banda, i dr. čine ljudi koji ne pate od kompleksa, a kompleksi odlikuju one kojima nedostaje kvalitet.

„Sa svojom muzikom stvaram promenu… Ja svoju muziku koristim kao oružje“, rekao je Fela Kuti. Ove se reči mogu primeniti posebno na vaš novi EP „Požar“ koji je nedavno objavljen. Možete li nam reći nešto više o njemu?

Iako su u pitanju samo tri pesme, njihovo nastajanje i snimanje je trajalo dosta dugo, s obzirom da smo ceo proces od snimanja do masteringa uradili sami. Taj materijal za nas predstavlja prekretnicu, jer je dotadašnja četvoročlana postava benda proširena brass sekcijom, i naš muzički izraz je postao bogatiji i zreliji. Treba napomenuti i da su svi članovi benda učestvovali u pisanju tih pesama, kao i gostovanja dragih kolega iz nekih od gore spomenutih bendova.

Nakon što je ugledao svetlost dana novi EP „Teshkog Zuluma“ sa svojevrsnom muzičkom trijadom („Požar“, „Samo polako“ i „Obećani raj“), nema kiše koja bi ga ugasila. Odnosno, prirodno se javlja potreba za novim pesmama i nastupima. Šta možemo očekivati od vas u skorijoj budućnosti?

U narednom periodu planiramo da povećamo broj nastupa, jer smo trenutno u prilično dobroj formi što se tiče uvežbanosti. Prvi sledeći grad u kom sviramo je Novi Sad. Takođe, uskoro počinjemo sa snimanjem novog EP-a, koji će takođe imati svoj koncept, ali drugačiji od „Požara.“ Mislim da ćemo u budućnosti izbacivati samo trostruke singlove, jer nam se takav pristup čini boljim od objavljivanja albuma. Albumi su format koji je nastao na osnovu potreba tržišta XX veka i polako postaje prevaziđen, ljudi se sve više okreću internet radiju i drugim web servisima u potrazi za muzikom.

Kritikovanjem društva, svrstavate se u one koji biraju da ostanu izvan „belog stada“. Zbog čega ste vi „crne ovce“?

Jedan moj stariji prijatelj, čovek sa više životnog iskustva dao mi je savet da se okanem svega od čega neću zaraditi pare. Ali mi odbijamo da se u svakodnevnoj borbi za zaradu, radeći od 9 do 5, jurcajući za novcem odreknemo samih sebe. Da se ne lažemo, ne da se od ovog benda nećemo obogatiti, nego nećemo zaraditi ni dovoljno da ne moramo da radimo druge stvari koje nisu vezane za muziku. Ipak, nećete imati utisak da je ovo samo hobi. Teshki Zulum je naš zajednički ventil.

Biljana Kiš

Fotografije: Teshki Zulum