04 jul Tajana Dedić – Starović: „Ljudi nerado dele stvari sa samim sobom i – to nije okej“

Tajana Dedić – Starović je mlada umetnica iz Bosne i Hercegovine. Bavi se fotografijom, digitalnim manipulacijama i izradom različitih vizuelnih rešenja, a u slobodno vreme, kako kaže, studira psihologiju. Njene fotografije nagrađivane su i više puta izlagane, kako u BiH, tako i u regionu. Imali smo tu čast, da Tajanu ugostimo, nakon poslednje izložbe, na festivalu Dev9t.

Zdravo. Da krenemo ispočetka,… Kada Tajana postaje Artist At Camera?

Sad ide: Artist At Camera ne postaje, Artist At Camera jeste! Mala šala, Tajana je Artist At Camera u svako doba dana i noći, čak i kada je na odmoru. Ponekad se desi i da je uhvati iznenadni nalet te famozne inspiracije, o kojoj svi pričaju. Zvuči možda čudno, ali ne verujem u kreativni rad koji nastaje isključivo „u naletima inspiracije“. Umetnost je jedan ozbiljan posao koji zahteva konstantan rad i upornost. Naravno, ne kažem da inspiracija nije bitna, naravno, ona je ono što nastaje kroz sam rad i čini ga ugodnim.

Pri fotografisanju, ispituješ različite psihološke teorije i koncepte. Kako je nastala ideja o povezivanju psihologije i fotografije?

Da, zaista volim da kroz svoje radove predstavljam različite apstraktne koncepte, pa tako i one iz domena psiholoških konstrukata i teorija. To sve je i nastalo iz moje ljubavi prema psihologiji. Trenutno sam student završne godine psihologije, ipak, volim da se našalim, pa kad me neko pita kažem da psihologiju studiram u slobodno vreme i rekreativno, fotoaparat je ipak moja najveća ljubav. Tako su kroz učenje i saznavanje novih stvari iz oblasti psihologije nastajale i ideje za fotografije. Tako su nastale mnoge moje foto serije, nazvane „Teorija Selfa“, „Oralna fiksacija“, „Shadows of hippocampus“ i druge.

Moj favorit je serija fotografija „Oralna fiksacija“, koja se, rekla bih, bavi istraživanjem sebe, odnosno, sopstvene seksualnosti. U kojoj meri smo stranci sa sobom (u sebi)?

Kao i mnoge moje foto serije, tačno je da se i „Oralna fiksacija“ bavi svojevrsnim samoistraživanjem. Nekako je najugodnije manipulisati sa samim sobom i isprobavati različite ideje, a onda shvatiš da upravo kroz taj umetnički proces istraživanja, spoznaješ sebe na različitim nivoima, te da je upravo to ono što rad čini dobrim. Mislim da mnogi ljudi jesu sebi stranci, a pogotovo kada je u pitanju intimnost. Ljudi osim što nerado dele stvari sa drugima (što je okej), isto tako nerado dele i sa samim sobom (što baš i nije okej). Tokom tih svojih eksperimenata, zaključila sam da mi je to sve mnogo pomoglo da što adekvatnije doživim sebe i u psihičkom i u fizičkom smislu. Pogotovo je za umetnika bitno i potrebno da shvata sebe i da mu je ugodno da to deli sa svojom publikom, jer se tako upotpunjuje osećaj slobode i omogućava rušenje barije između publike i umetnika.

Tvoje fotografije, mada veoma upadljive i pune boja, nose sa sobom određeni mrak. Da li tako vidiš život ili se nešto naročito desi, kada se kamera uključi?

Hm, to je nešto o čemu često razmišljam. Po prirodi sam veoma vesela osoba, koja voli rozu boju, šljokice i disko sedamdesetih. A onda sam u stanju da i od najlepšeg prizora koji fotografišem napravim nešto barem malo jezivo. Dakle, ne bih rekla da je to sve moj pogled na život generalno, pre bih zaključila da je u pitanju isključivo moj subjektivni doživljaj estetike, koji po mojim kriterijumima, mora da bude zavrnut, izvrnut, zaokrenut i, u skladu sa tim, potpuno uvrnut. Mislim da tu glavno pitanje koje me vodi jeste – šta je zapravo realnost, zašto ne bih predstavila običan svet u što većoj distorziji i izobličenosti, zašto ljudi ne bi mogli hodati sa obrnutim licima ili sa tri oka na glavi?

Gde čitaoci našeg portala mogu videti tvoje fotografije, osim na mreži? Da li je u planu neko izlaganje?

Aktivna sam na dve društvene mreže, Fejzbuku i Instagramu i tu komuniciram sa svojim pratiocima i ljudima kojima se dopada moj rad. Osim toga imam sajt koji je poprilično statičan i tu možete da vidite selekciju mojih radova. Što se tiče izlaganja, od početka ove godine imala sam podosta zajedničkih izložbi, tako da nemam ništa još uvek isplanirano za naredni period, ali realnost se promeni preko noći, tako da je sve moguće!

Zašto si ti crna ovca?

Mislim da sam crna ovca, jer u fotografskom svetu imam umetničko ime koje ne glasi Tajana Dedić Starović Photography i jer mi se ponekad desi da se fotkam polugola uvaljana u šljokice. Takođe, ponekad volim da uz doručak pustim disko. Nekad to neki ljudi ne razumeju.

Razgovarala: Hristina Petrović

Fotografije: Artist At Camera