Polusvet u polusnu Šeta u krug. Malograđani idu od štanda do štanda Gomila mladih budala i idiota Smeštetih u skupu garderobu I jeftine misli Gleda i traži ono što je u trendu. Kvalitet nije bitan Niti se dovodi u pitanje. Polusvet u polusnu beleži fotografije sa kreaturama Koje sebe nazivaju piscima. Potpuni kretenizam izlazi na videlo Dok u...
-Šta planiraš da radiš kad porasteš? -Da putujem. -Mislila sam više, šta ćeš da radiš, da bi preživela? Kakav ćeš život da živiš? -Moram prvo da porastem, da bih znala da ti kažem. -Dano, svi smo mi već veliki. -Nismo, ja sam derište. Prekini da postavljaš komplikovana pitanja. -Prekini da se...
Hodam kišnim ulicama Samo onda kad moram. Krevet je jedino skrovište Koje pruža utehu i brani me od sveta Ljudi i buke. Kada sam postao toliko star? Polažem svoje sede kosti U udoban krevet i čitam Ili samo jednostavno ležim Postojim i dišem trudim se da pronađem način Kako da nestanem Toliko da nestanem Da ne čujem nijedan zvuk. Koliko...
Bio je utorak. Otključala sam vrata i ušla u tih 48 kvadrata. Bacila sam ranac i kaput na “direktorsku fotelju” i odvrnula sam džez. Uzela sam kanticu sladoleda i plastičnu kašiku. Potom sam legala na pod. Naravoučenije: Ležim na podu “Baze Crna ovca”, davim se u...
- Sećaš se kad si pisala neku priču i onda si ubacila deo o zidu? Kao dođeš do njega i ne znaš šta ćeš dalje, a on ti se samo kezi. - Sećam se. - Mislim da sam i ja stigla do tog zida. Samo što se...
Smrad koji se oseća u vazduhu za mene nije ništa novo. Ljudi su stoka. Navikli da posle upotrebe tuđeg toaleta ne povlače vodu. Nebitno da li je u pitanju sranje, pišanje ili nešto treće. Evo, ova debela na primer. Mirne duše je izašla iz kabine...
Ona stoji na zidu i oko zida i nje su samo oblaci i nebo. To nebo obojeno je zelenim, ružičastim i jedva malo plavim preko mnogo sive. A tu je i mnogo sivih oblaka koji u sebi jedva da još čuvaju ispranu belu pa ih...
Pela se uz stepenice, noga za nogom, žustro. Vojnici uvek masturbiraju u ime otadžbine, to nekako ide posle pucnjave, prija im, imaju dozvolu, oslobođena savest. Stepenice su uvek u nizu, jedna iznad druge, njih pravi poseban soj ljudi. Dužina, širina, visina, nagib, gaz. Noge kao uvod. Nije mi...
Imam puno vremena da razmišljam o svemu, ovde, sam, u četiri zida. Ponekad me obuzme velika tuga pa zaronim glavu u dlanove, misleći da kada ih sklonim, skloniću i maglu koja je svuda oko mene… Tek jednog dana moje se lice razvedrilo. Obasjala me je zvezda...