Postojiš samo u pomešanom disanju sudbine i straha od života u meni što izaziva zebnju, pogled pretvara u muku u prezreno ćutanje mutnog bola. Čežnja se taloži kao fina prašina, dnevna se tuga uliva u noćnu moru, teške uspomene kopaju dušu, laki dodir neprimetno drhti. U snu me prati blaženstvo blagog pogleda što krije nadu dok...

20 aprila, 2015 /