Danas je taj dan. Idem iz svoje kuće i konačno ću imati odvojen život. Nije da mi je sad nešto posebno drago zbog toga, naravno nedostajaće mi majka i baba, ali bilo je krajnje vreme...
Sama sam. Okružuju me putevi koji nikuda ne vode i tišine koje mirišu na uspomene. Hodam, nesigurno i polako, uplašena svake litice niz koju me ovi koraci mogu odvesti. Slobodna i zarobljena u isto vreme. Takav paradoks jedino ljubav ume da priredi. Slobodna, jer više...
Vreme će se postarati da napušteni kej nastane koraci kad magla napusti korozivni pejzaž, a pesma je skrovište sećanja, i mreškanje reke u betonskoj kolevci, dobro jesenje nebo i niski let ptica koje mirišu na kišu, biće ponovo obnovljeni u četiri zida, da na marginama nekog lepšeg dana prekinu dugu repliku tišine. Autor: Darko Stanković Fotografija:...
Koliko slobodnog vremena… Čak toliko da mogu smisliti novu titulu za sebe. Samo za sebe. Neću je ni kupiti, niti skrivati istinu o njoj, jer pravu već imam, kod roditelja u ormanu. Ne skuplja prašinu, mama redovno briše. Ova druga, o kojoj pišem, postoji samo...
Dok budete čitali ovaj tekst shvatićete koliko je zapravo važno ceniti vreme, odoleti neverovatnoj brzini kojom se današnje društvo kreće i život posmatrati kroz trenutke vredne pamćenja. Kako da postignem sve do kraja radnog dana? Da li ću imati dovoljno vremena da spremim ispit? Da li...
Ja bih da vreme stane. Sada. Ja bih i dalje da se vrtim. Nedaleko od studentskog doma u kome živim, nalazi se parkić. Za decu, uglavnom. Ipak, i ja malo starija pronašla sam u njemu nešto zanimljivo. Vrtešku. Ona je mala, sa četiri drvena sedišta i metalnim...
U 2 na 3! Naredba sa malih ekrana. Poigrajte se sa svojim satovima. Skratite svoje vreme još malo. Neka bude očigledno. Okej, ovaj sat što nam kao uzmu, vrate posle s jeseni. Sve je to za naše dobro, da jutro stvarno bude jutro nama što rano...
Kada ste poslednji put ostali sami sa sobom? U tišini, bez telefona, bez televizije, bez interneta i živog čoveka? Bez papira i olovke? U tišini bez učenja, bez pisanja, bez rada – bilo kakvog rada. Sami sa sobom i svojim mislima. Uhvatila sam sebe kako stalno govorim da za...
Bio si sam tih dana. Što bi stari rekli, pored mene žive. Bio si sam. Ali stari ne znaju. Neki ljudi žive kao okamenjeni ostaci i uopšte ne podsećaju na živu materiju. Nekad živu, da. Izvesno je. Ali to je bilo nekada. Ljudi od ničega prave nešto. Ja od nečega niša. Ljudi idu...
Čini nam se, satovi žure, minute prošle nose u večnost, sekunde prolaze, dani, sati. Vreme prolazi. Istina je da se nekad zapitam da li vreme zaista postoji i sve sam ubeđenija da je to samo vešta iluzija odličnog mađioničara. A onda se postavlja pitanje, ko...