Vikendi umeju da budu opasni. Suočavanje sa sobom. Vremenom. Usamljenost. Samoća. Dodaj tome kišu Pravi pesnički, dilandogovski, noar kliše. Protok vremena. Starenje nas. Eto, tebe poznajem sedamnaest ili osamnaest godina Još od mladih izviđača A tebe jedanaest godina. Bio sam tu kada ti se u glavi začela ideja o bendu Nakon novogodišnjeg dočeka Tada sam te i upoznao. Bio sam...
Ima jedan dečak. Nikada nije preterano voleo školu. Stalno je jurio njenim hodnicima, saplitao devojčice i ispadao iz vrste ispred učionice. Učiteljica ga je najviše opominjala od svih. Kako je vreme prolazilo, taj dečak je rastao. Nimalo nije postajao manje Indijanac prema devojčicama. Ostao je večiti...
– Dobar dan! – – Hm. Izvinite… – ( Kog li se đavola izvinjavam?) – Kažite? – (Oglasila se!) – Hm, treba da predam ove pap… – Nije to kod mene! – Meni su rekli da jeste. – Stvarno? A ko je Vama to rekao? – Pa, piše na ulazu i … – Šta...
Oduvek sam bila kradljivac vremena. Krala sam vreme od sebe same. Smišljala gde mogu da uštedim pet minuta i kako da mi dan ima dvadeset i pet sati. Krala sam vreme i od drugih. Umela sam da ih zavedem igrom reči da poveruju da je...
Noći mirišu na zagrljaje i uzdahe. Na tajne i istine, nekada izrečene, ali zaboravljene. Na omekšivač i pamuk. Na čuda. Na planetarno i neprolazno; na borbu žešću od one sa vetrenjačama. Jutra mirišu na razum i odbijanje, na poricanje i nemoguće. Na rupe i trnje. Na...
Zakasnićeš i ako ne požuriš. Vreme ipak nikog ne čeka. Nećeš zakasniti samo ako ideš baš onako kako valja, tako fizika kaže. A kako valja? Nećeš zakasniti samo ako ideš nekom pravom, optimalnom brzinom valjda? Tako je logično, jel? I.. u pravom smeru. Što je i neosporno bitnije, ali se o tome...
Ustaneš u podne. Roletne ne otvaraš pre 16h. Odvrneš muziku. U svom si svetu. Nema te. Čekaš da keva dođe sa posla, da ti skuva ručak. Umesto doručka, popio si Guaranu. Odspavaš poslepodne i probudiš se kad zađe sunce. Izađeš ispred zgrade, popiješ par piva...
Lako je ukrotiti zveri Prirodu staviti pod kontrolu Vreme učiniti toplijim Teško je naći ljubav iskrenu Pravu Neuništivu Lako je pronaći lek Izlečiti ljude Uništiti bolest Teško je kad osetiš ljubav pa čezneš Strepiš Brineš Lako je umoliti ljude Okončati rat Sklopiti primirje Lako je skinuti Zvezdu sa neba Mesec poneti sa sobom Sunce okačiti o vrat Lako je zaustaviti vreme Usrećiti sve Smrti doći...
Neizvesnost lako uznemirava strpljenje, tone u besnoj magli, prisustvom besmisla nemislećeg bića bezglasno sluti nesreće, nadolazećih praznina hladnih usana, udaljenih i osušenih duša, beskrajno dugih provalija života. Prezir razmaženih nema granica, nestvarne ljudske prilike postaju lebdeća stvorenja. Iz mrtvila sive pustoši baciće mrvicu života, kvasac zla, crni zagrljaj kao pritisak vetra, ravnodušnog pogleda vladaoca tame. Postojanje se ljubi u preobražaju...
Opet smo ušli u drugi sat. Uvek bude tako. Pričamo. A nikad se ne ispričamo. Jer znamo da je priča samo prelazna faza. Znamo i da je naša priča samo faza. Prelazna ili prolazna. To ne znamo. Ja, kao po običaju brbljam. I trudim se da ne...