Ne pokazuj, molim te, zenico moga oka, svoje dubine. Uništiće, crne ptice, one rugalice, tvoje najlepše leptire. Ne pokazujte, trepavice moje, gde se krije sreća. U kom uglu se sastaju, sićušne kapi koje liče na perle. Ne dozvoli suzo, da te prevare, oni što liče na...
Želim jastuke. Ove velike i bele, meke i pune perja koje bi se razletelo na sve strane kada bi se udarali njima. Na tim jastucima bismo spavali, šaputali im sve ono što nećemo još uvek na glas da izgovorimo jedno drugom. Pravili bismo uglove, od...
Pišem ti pesmu. Tebi bezimenom, dalekom i nevernom. Pišem ti jer ćeš se verovatno večeras setiti mene. Ne zbog toga što je nedelja, niti što ćeš sutra proći još jedan ispit. Setićeš me se zbog hladnoće i praznog mesta u autobusu odmah do tebe. Setićeš me...
Sinoć je umro deda. Nenadano, a očekivano. Brzo, a opet nebeski tiho. Sam, kako se i rodio, negde pored vrata, u senci jabuke. Tata je bratu objašnjavao kako je on na boljem mestu, ne znam ubeđujući tako sebe ili njega. Grleni su bili jauci, oni...
Da li ste ikada zaronili lice u najbistrije more? Ja jesam. Sinoć, ispod dva velika kišobrana koja su se grlila, ljubila su mi lice dva topla oka. Dva Nikolina oka. Sreli smo se za vreme krupnih pahulja, za vreme velikih nanosa snega koji su bili svuda...
Oduvek sam te voleo. Čak i onda kada nisam znao da postojiš. Voleo sam te još pre prvog svitanja tvojih očiju u koje sam ušetao jedne bele noći. Oduvek sam te voleo. Još pre prvog treptaja tvojih galaksija, pre prvog tvog zagrljaja i još pre prvih...
Imao je oči pesnika. One krupne, setne oči, ograđene ruskim tajgama, u čijem se središtu nalazila jutarnja magla. Retko kog bi puštao u tu svoju šumu. Posebnima je bilo dozvoljeno da se izgube i da večno koračaju tu. Kada bi padala kiša, obično je bila kratka,...
Vertikalno ili horizontalno. Nisam nikada razmišljala o tome kako te volim. Možda količinski i ne toliko zadovoljavajuće kao prostorno i vremenski određeno, nekim mojim satom. Mnogo ili malo. Koliko mi znači to tvoje ljubljenje pogledom kada smo ljuti. Možda onoliko koliko čestica ima u nekom mom...
Jednom sam uhvatila suton na severu. Osmehnuo mi se. Ispod trepavica je krio pupoljke zvezda. U zagrljaju je čuvao usnule šume. Po njegovom teget sakou igrale su senke. Na bradu su mu sletale i ljubile ga pahulje. Jednom sam dodirnula suton na severu. Dodirnuo je i on mene...
Ko su ti ljudi iz arhive? Da li i u njima spavaju devojčice, one sa velikim mašnama u kosi ili one druge, kao ja, čupave i sa naočarima, one koje su oduvek htele da budu automehaničarke ili čudni, dobroćudni pisci? Da li u tim arhivama ima...