Danas, umro je starac u mojoj ulici. Gotovo kao i sve drugo, to me podsetilo na tebe. Sahrane su te uvek plašile kako nećeš imati dovoljno vremena za sve o čemu si sanjala. Zato si me na kraju i napustila. Jer previše razmišljam za svoje dobro. Ne priznajem svo dobro koje je...
Škola kreativnog pisanja. Resavska ulica. Negde oko 18:00 časova. Beograd. Malo mi je neugodno i malo drhtim. Sedim na zelenoj fotelji. Oko mene su glave koje su došle da me čuju. Pametne glave. Lepe glave. Načitane. Znam da će se ta neugodnost vrlo brzo pretvoriti u...
Oči tvoje prozor su jedini za večnost prezrelog života moga. Svetlost što preliva dane. Trajanje, u kapima duše što ostaje, prašina od srca osušenog tugom čekanja, čežnjom bolnom, nejakom. Osuđen sam na život u večnosti takvoj, bežim u napuštene strane razuma, svesno ćutim puzeći po beskraju oka tvoga, beskorisno dišem nevažni život, sopstveni dah preti da...