Odavno me niko nije voleo onako kako sam želela divljački neumereno nesmotreno univerzum mi je slao nekompetentne zbunjive dečake koji ne bi znali šta bi sa nekom kao ja koja previše misli oseća živi koja se razliva iz nametnutog joj kalupa Odavno me niko nije voleo i čini mi se da su čestice i cigle moje urušene i nikad dovršene želje ze pripadanjem ostale utkane na liniji života i liniji ljubavi njegovih...

Inspiracija u meni je mrtva.   Trulež jednog pisca nagriza zdravo tkivo i širi se poput gangrene, pleni i osvaja, pretvara telo u voštano crnilo. Oblećem skučeni dnevni boravak, povremeno bacajući pogled na trg katoličke porte. Ispunjen je grajom, poznatom, belom bukom. Na noćnom stočiću, Dostojevski i porcelanska šoljica...

  Postoje noći kada duva Taj vetar Ne znam mu ime ali ga uvek sa nestrpljenjem čekam, sa osmehom dočekam sa tugom ispratim Zapalim pljugu i osetim mir u sebi Mirise godišnjih doba, Mladosti, Lomova Potrošenih godina Progutanog otrova Poraza i pobeda Bez grama napetosti Bez grama straha Uvek osetim kada dolazi, Kada postaje, Kada nastaje Kada prestaje Kada nestaje Rešio sam da ulovim...

imaćemo jednu takvu sobu žutih zidova sa velikim kaminom i velikim prozorima kroz koje će sunce milovati naša tela sobu sa zelenim foteljama jedna preko puta druge ali da mogu da se pomeraju stolovima prepunim knjiga na raznim jezicima starim pločama iz prošlog veka čašama iz kojih smo pili da li će ta soba pamtiti sve što smo uradili rekli prećutali sve ono što...

Hoću Da dok kopaš taj put do mog srca Te crna zemlja sa leđa zatrpava Da zauvek ostaneš tu. Svakim kubnim centimetrom Te crne zemlje da ostaneš prikovan za moje bele grudi. Hoću Da osetiš kako je ležati U čeljustima nemilosti jedne ljubavi U čeljustima zveri koja razara Tvoju utrobu na sitne krvave komade Tvoje sve što...

Jedan univerzum postoji Između mojih I tvojih golih grudi Jedan univerzum se tvori Između jagodica prstiju tvojih I poslednjeg reda rebara mog grudnog koša Ocrtanog na koži Dok leđa izvijam Kao po naredbi Na svaki tvoj poljubac zaključan Za moje ključne kosti K’o za mostove ljubavi Jedan univerzum postoji Samo za naše ubrzano disanje I uzdisanje Jedan...

Neki iza sebe imaju Ispunjen život Dok je sve što ja imam Par ispunjenih dnevnika Snove ispunjene čudima Par pesama ispunjenih mnome Jednu teglu ispunjenu vazduhom Šolju ispunjenu kafom Pikslu ispunjenu pepelom Nadanja ispunjena nezadovoljstvom Reči ispunjene tišinom Noći ispunjene nesanicom Sećanja ispunjena tugom Sreću ispunjenu prazninom I to je sve A i previše za mene Za osobu ispunjenu nemirom. Autorka: Marija...

Tada sam jutra bojio Tvojim usnama; Nekada bi to bila boja Tvojih obraza i vrata, Nekada niz cijelu kičmu, Bokovima do stomaka.   Po nama je padalo Inje vremena Tek da se rastopi U vrelom znoju, Neosjetno poput Ostatka nedovršenog Neba.   Neko je ostao Zarobljen u snu, I možda nam se Samo čini kako je Svako od nas Masa od dodira postao.   Zažmuri u tišinu; Prosipaj...

Ona se zaljubljuje u Njega svaki put kada joj je dosadno. On se javlja svaki put kada joj ne nedostaje. Kad misli da ga je zaboravila. Kad je sa drugim. Kad započinje i završava. On nije nov. Poznaje ga. Nije ni stari. Nikad ga nije upoznala. On je uvek,...