Noć je potrajala taman toliko da se više ne seti niko koja je svrha sna. U nepoželjnom jutru pred nama maglila se ona tama prizora sinoćna. Da smo se smislenije oćutali do smrti bismo šaputali pitanje otužno. Ovako nas krvnički goni po zapećcima u vasioni ni krivo, ni dužno. O zašto smo se nevini, mili u tuđu ljubav...
Ostao si zauvek Propuštena prilika, Nezaboravljena nada, Ime koje prećutim Koje stoji duboko usađeno Izmedju jave i sna Što ga sa strahom krijem Znajući da ću poremetiti Čitavu gravitaciju, Uzbrkati mora, Stvarajući bure, Probuditi sve uspavane ptice Od kojih mi daruješ krila Čineći da obiđem čitavu vasionu I preletim ti na rame Priljubljena uz tvoj lik. Držiš me prikovanu U jednom vremenu, U...
Obitavamo u vasioni na dve različite strane I onda nas sile spoje, U nekom od božanskih momenata I onda ceo univerzum ponovo ima svrhu, Svaki trenutak ima smisla, A imamo li mi smisla, jedno bez drugoga...
Almasa, tvoj Mesec je vodu uzeo Sahari I to nije kazna, već milost prstiju svemira. Znaj, pustinja je samo jedan način disanja A takvom disanju, pluća nisu materica I grlo nije kolevka u kojoj dete plače. Pesak pod tvojim stopalima najlepše priča Kada su ti stopala bosa i kada ti se...