Inspiracija u meni je mrtva. Trulež jednog pisca nagriza zdravo tkivo i širi se poput gangrene, pleni i osvaja, pretvara telo u voštano crnilo. Oblećem skučeni dnevni boravak, povremeno bacajući pogled na trg katoličke porte. Ispunjen je grajom, poznatom, belom bukom. Na noćnom stočiću, Dostojevski i porcelanska šoljica...
Izvini Za svaku uvredu I sve laži koje su moja usta pljunula Izvini Za sve što sam uradila A najviše za ono što sam mislila, a nisam uradila Izvini Za to što nisam savršena ćerka Iako znam da to od mene nisi nikada tražila Izvini Za to što ti nisam rekla koliko te volim Mada verujem...
Aleksandar Gavranić rođen je 1988 godine u Podgorici, gde je trenutno angažovan kao glumac u Crnogorskom narodnom pozorištu. Objavio je dve zbirke poezije – ,,Krik mašte’’ (2012) i ,,Usta’’ (2016). Upoznali smo se u Bijelom Polju i imali priliku da se družimo – i tada...
Ženi sam rekao da za vikend vodim majku kod lekara specijaliste u banju jer se ne oseća dobro. „Mora da pije onu vodu što smrdi na kuvana jaja“ – lupio sam. „Zar opet?“ – odmahnula je rukom i poželela joj sporu i bolnu smrt. „Opet...