Svi drugi nisu bili, ono što sam, o tebi ćutala. A ja sam ona, koja ne govori. Ako se pred ispražnjenima, u prazno govori. Svi drugi, nečiji, ili samo svoji. Na trenutak, u nekom rascepu kosmosa, bili su moji. A ja sam u njihovim zagrljajima, opet bila tvoja. Upijala neke usne, i čeznula za tvojim. Ničijim i tuđim. U leđa su mi prstima, sazvežđa ucrtavali. Dok...
Usne sam izgrizla od želje. Kosu sam iskrzala od iščekivanja. Koža bi pukla od bespomoćnosti. I mašta mi se već malo umorila, Ali se, na tvoju sreću, ne predaje. Ne volim što nas deli desetak minuta od tebe do mene, Pomnoženo sa svim izgovorima. Jer to je onda jedna velika daljina. Ne volim...
Ti ne znaš, kako je kad ti se neko, tako nasmeje. Kad ne postoji ništa, osim njega, i trenutka u kojem se smeje. Dobronamerno. Toplo. Nežno. Toliko spontano i suptilno. Da ne osetiš, da postoji išta više, osim tog osmeha. Ne čuješ sat, koji otkucava oko zgloba. I ne primetiš vreme, koje ti se istrže. Ti ne znaš, kako je kad ti se...
Govore mi da idem. Ko? Svi tvoji bivši ljubavnici Čiji su tragovi ostali urezani u tvojoj koži Svi muškarci Koji su rukama Usnama Jezicima Preponama Dodirivali tvoje telo One koje si pustila I oni nepozvani Oni koji su ga milovali Opčinjeni njegovim krivama Kapljicama znoja Koje se slivaju uvek na isto...
hajde sedi ali ne tu, uvek sediš do mene ovog puta sedi preko puta želim da te gledam molim te, samo ćuti nije da ne volim tvoj glas ali tvoje reči previše bole možda samo da mi čitaš da, to je dobra ideja možda da čitaš ono što sam ja pisala možda ću po prvi put čuti...
Gde nestaje sve kraj crvenog hrama starijeg od Boga. Iz sna u novi pogrešan ukus na poljupcu ikone Brada do neba Miris smrti Tečnog života Na parčetu papira majka ti igračku besno slama tek sad pušta suzu. Poljupcem u čelo, mirisom greške i boje tamnog tebi ispred crkve u bezbojnoj šumi besno ostavljam. Sve nestaje u slatkom ukusu krvavog iz usne...
Jedan tanjir, jedan pribor za jelo, dve osobe. Ljubav. Je l ti svaku noć misli govore kako vrišteći treba da bežiš od mene? Pobegni od njih meni u zagrljaj I dopusti da moje ruke rasprsnu svaku lošu misao o nama. Dođi i pusti me da te...
Odavno si prestao da me inspirišeš. Probudim se i vidim mrak. Svašta sam probala da činim sa sobom. Ona kaže da nisam u pravu i da treba to da rešim. Plaši se da je volim jer mi je neophodno da nekog volim, a ne žudim za...
Kiša progovara Pljuštećim glasom. Porozna zemlja se Opija tekućim riječima što kapaju sa razglasa; Vrtlar se zabavlja Dok prosipa ruže Po uveloj ledini. Tvoje usne su Neprobojan katarakt, Tek ponekad Spustiš bujicu Po plavnoj ravnici. Nosiš tu kišu Sa mirisom Jorgovana. Nosim zemlju, Samo zemlju. Autor: Mladen Đurić Fotografija: weheartit.com ...
