I tako trajem. Pokušavam da ne zaboravim. Pokušavam da ne pamtim. Negde uporno zapinjem. O papir. O vreme. Prošlo – koje neće doći. Buduće – koje je već iščezlo. I nismo isti. I nije da ipak ne bismo mogli. Ali nešto nas trajno definiše. Deformiše. Obrazuje. Preobražava. Satire. Genetski kod ubačen u klonirano naše nasleđe. Provalija detinjstva koju...

24 decembra, 2014 /