Budimo razumni umni ni u kom slučaju zatucani tucani ni u kom slučaju iskorišćeni korišćeni ni u kom slučaju namazani mazani malterom strahova jedva koračamo noseći naše drugo telo naše drugo lice naše drugo naše...
Za umišljene hejtere, Za propale odnose, Za zgažene sentimente I moje bahate rječite izrode. Čak i sama svoja muda Svako malo testiranju podlažem – Utrpam pokoju laganicu Između tri tone mojih papiruština. Eto vam smijeha...
Nepomične, bez reči i misli, senke nepojmljivo lutaju oko nas, stvarnost je njihova nevidljiva, tmina što nagriza sopstvenu raskomadanu dušu. Dugim prstima tišine beskonačno pokušavaju svaki um da isprazne, život im je tanana nit nepovezanih misli u izbezumljenom očaju, neprekinut ni crnom sivilom noći. Savršeno ćutanje umara vreme što živi u sadašnjosti. Osećam voštana lica ugaslih očiju, slomljenih umova, gorkih granica...