Opet sam se za tebe udala Ovaj put bez raskoši i pompe Bez uštogljenih gostiju i tašte rodbine Nije bilo ni trospratne torte Bez vela, korzeta, čipke i krinoline Bez muzike i valcera u sred okićene sale Sa dvoje nepoznatih ljudi iz hola općine Izgovorili smo brzo Kao da nemamo vremena ono odlučno...
Bila jednom davno jedna nerazmažena i zaljubljena devojka. Isprošena. Pred salonom venčanica. Sa Žmuom u pogledu. – Ne znam da li da ulazimo. Ionako ne želim pred tobom da probam. – Dobro, ’ajde da uđemo kad smo već tu. Samo pogledaj kakvih sve venčanica ima. – Neću ovde....
Dan kao i svaki drugi. Ustala sam i oprala zube. U ogledalu je bila ona ista ja kao i juče, kao i dan pre toga, kao i pre nekoliko meseci. Ništa gora, ništa bolja. Doduše, sa malo kraćom kosom, ali sa istim prezimenom. Sa malo više položanih...
Toliko smo moranja sebi nametnuli da se bojim za ono što smo njime pritisli. Moraš da učiš, da završiš domaći, da budeš fin prema drugarici koja ti svakog dana gužva knjigu ili svesku. Moraš da obrišeš tablu, da ponoviš tablicu množenja, da pišeš krasno! Moraš da...
Šta to gledaš. Ma ništa. Reci mi, šta to kriješ od mene. Ma ne krijem, gledam miksere. Kakve miksere. Kako kakve, pa za tortu mi treba mikser. Znaš kako ima nekih lepih, u boji, nisam ni znala da su toliko lepi. A hoćeš da praviš...
Pre mnogo godina. Venčanje moje rođake. - Mama, zašto je venčanica bela? - To je tradicija i odraz nevinosti mlade. - Ali ona nije ni mlada ni nevina. - U crkvi smo, ućuti! - Kad se ja budem udavala, hoću istu ovakvu venčanicu, ali sa tufnama. Da imam natapiranu kosu...
Jutros je ustala tužna, jer je shvatila da su joj prošle noći smrzle ljubičice. Nije se samoj sebi mnogo svidela kad se vratila od frizera sinoć, pa se samo bezvoljno stropoštala u krevet, ne pomislivši pritom da je tako nešto moguće i da bi bilo...
- Moraš hitno da dođeš! – presekla me je Nađina mama. - Šta se dešava? - Već par dana ne ide u školu, bolesna je i neće da priča. - Slušaj, nisam pripremljena za dečje bolesti i ćuškanje u školu. Moje oblasti su bajke, ljubav, sladoled i pokretne...
Dođe tako dan kada se sateraš u ćošak. Znate onaj ćošak na koji vas upozoravaju još od malih nogu. Prvo da paziš da se ne udariš u njega, potom vas tamo pošalju za kaznu ili prete istim, a malo kasnije ti kažu da ne sediš na...
- Četiri puta sam te zvala od jutros. Zašto se ne javljaš? – sa druge strane „žice“ je urlala Nađina mama. - Evo, javila sam se. - Da li znaš da planiram da te ubijem? - Sad znam. Dozvoli mi da se istuširam i našminkam. Nije okej da me...