Pobegla bih Da te ne vidim Ne čujem I ne znam Da mogu A ne mogu Možda bih zaboravila Da nisam nikad Da nisi nikad Da nismo nikad Da mogu A ne mogu Skrila bih se U sred bela dana Ispod laktova Iza osmeha Da mogu A ne mogu Zakopala bih Gde grobova nema Gde zemlja je jalova Bez nadgrobne ploče Da mogu A ne...
Najčešće je dolazio nenajavljen i ulazio bez kucanja. Kada je prvi put tako došao, sa razoružavajućim osmehom, drskim pogledom i cvetom iz komšiničine saksije, to sam nazvala romantičnim gestom. Naši smo, govorio je. Naši smo, verovala sam, pa takvo upadanje u stan nisam smatrala nekulturnim....
Nazirem se iz udubine između dva zgloba. Šake su mi od lani narasle. Razotkrivam se, otkrivam, izlažem pogledima. - Zašto ne navučeš rukavice? - pita. - Znaš da da imaš osjetljive ruke. Znam kako sam anemična ispod kože. Izložena pogledima. Otkrivena, razotrkrivena, u dane kad mi se tuga naseli pod nokte. Autorka: Ljiljana Jelaska Fotografija: favim.com ...
Kao i obično, posle kafe sam izašla napolje da kupim novine. Kiša se spustila kao iz kabla. ,,Nikada nije tako padala“- pomislih, dok sam se vraćala natrag u svoju garsonjeru. Zamišljena, kao i uvek, išla sam, što bi narod rekao, kao muva bez glave. Velika...
Kad si tužan, o to baš ne umeš Počneš da plačeš u boji I zamisliš ceo njihov spektar U vidu balona Kako ti se kače na leđa I ti letiš Letiš Kad si tužan, Misliš na Zmaja I njegovu tugu. Kako je umeo divno da se tuži. I dugo plačeš u boji. Jer drugačije ne umeš Kad si...
Da li te je tuga oslobodila? Da znam, pa da ne brinem...
Teški zvuk zvona na vratima. Poput dosadnog poštara što ne zna da potrefi prezime na poštanskom sandučiću. Ne mogu da ustanem. Toplo mi je, a prethodna noć mi je uvukla zimu u tijelo. Ne ustaje mi se iz kreveta, a želim otvoriti vrata. U kući...