Toliko toga učiš. Trudiš se da dostigneš daljinu, da budeš učtiv, vrijedan i pažljiv. Ne želiš nikoga da povrijediš, to je ružno. Ostavljaš po strani neke riječi, koje su bolje kada se izgovore. Glasno i bez straha! Ti nemaš pojma, koliko lako patim. Dovoljan je...
Došlo je. Šta. Pa proleće, probudi se već jednom. A da. Šta je to sa tobom, više te ni proleće ne raduje. I što su ti nešto drugačije oči. Pa na suncu su uvek drugačije. Mnogo su lepe. Tebi su moje oči uvek lepe. Pa...
Pre mnogo godina. Venčanje moje rođake. - Mama, zašto je venčanica bela? - To je tradicija i odraz nevinosti mlade. - Ali ona nije ni mlada ni nevina. - U crkvi smo, ućuti! - Kad se ja budem udavala, hoću istu ovakvu venčanicu, ali sa tufnama. Da imam natapiranu kosu...
Mislim da mnogi od nas u svojim ormarima imaju neku retro košulju. S obzirom na to da sam ja sve majčine stvari upropastila učeći ovo što znam danas, opušteno sam opelješila ormar svog najboljeg druga. Ne, on ne nosi tufne, ali je njegova baka nosila....