Izlaziš iz mene I nije baš neko pogodno vreme Za to. Napolju se konačno sunce javlja I trava nad grobovima do zaborava Na groblju raste. Premašila je kolena I pustila da sraste Nečija sveća. Razigrana deca Skupljaju vosak i pevuše. Napolju se konačno Javilo sunce. A, ti izlaziš iz mene Tromo, Bolno, Posrtajući; Bolje si umeo ući Pod kožom Prošlog sunca. Izlaziš I nije mi svejedno Što...
Dođi Lezi tu na travu Kraj mene Posmatraćemo Zvjezdano nebo I smijaćemo se Smijaćemo se Pretvaranjima Lažima Maskama I licima koja se Pod njima kriju Glupostima Kukavičluku Patnji Bolu Susretu u nedoba I mimohodu Usudu Životu Tebi Meni Njemu Njoj Nama Svemu Smijaćemo se Dok nas stomak Ne zaboli Dok nam utroba cijela Od smijeha ne zadrhti I suze nam niz lice Ne krenu Onda ćemo plakati I smijati se Smijati Smijati Nek sve u noć Odjekuje U kosmičkom Cirkusu ovom Ništa drugo nam I ne preostaje Autorka:...
'13. Znaš li da ovaj dan miriše na stari hrast? Ne znam zašto, ali miriše, osećaš li? Sećanja su čudna stvar, oblikujem ih godinama, seciram i kratim, ali mirisi, oni ostaju kao prirodni teleport protkan rečima. Kao pažljivo istkana paukova mreža koja će se zalepiti, koliko...
Proročka trava. Proricanje sudbine na dečji način – ubereš travku, pokidaš joj srcoliko lišće i ona ti, svojim belim cvetom kaže: Voli te. Ne voli te. Trebalo je da mi bude jasno još tad da biljka to baš i ne radi dobrovoljno – mislim na tu žrtvu...