Svet se ne leči poezijom, niti Samoćom ti piješ sa Tišinom, plaćaš greške suzama Svet se ne leči Zaboravom niti ga možeš izbrisati osmehom prestani da se smeješ, nedostajem ti Ne možeš popraviti Svet novom frizurom svesna si da te bolim, nove haljine ti deluju tužno, neodlučna si Znaš, Svet ne možeš izbrisati Daljinom nove ulice...
Tišina. Ona bolesna. Zla. Namerna. Nebrojano puta, iskušena. Ona koja miriše na kraj. I na novi početak. Ponekad. Beli zidovi, tvrde klupe i čekanje. Ima li gore ? – mladić je izgovorio. Ima – onaj trenutak kad začuješ svoje ime, kad očekuju da prođeš kroz ona siva vrata,...
Jednom će prestati da pada sneg Rekla je Dok je stajala pored prozora I gledala na belu ulicu i pahulje koje su padale na zemlju kao u san. Volim klasičnu muziku ali se ne razumem baš najbolje u nju Tonovi su ispunjavali stan Polako Šopen se čuo uz pucketanje ploče Lagani Šopenov nokturno Jednom...
Kada ste poslednji put ostali sami sa sobom? U tišini, bez telefona, bez televizije, bez interneta i živog čoveka? Bez papira i olovke? U tišini bez učenja, bez pisanja, bez rada – bilo kakvog rada. Sami sa sobom i svojim mislima. Uhvatila sam sebe kako stalno govorim da za...
Rekla bih mu sad da se sa TV – a čuje treš bend koji je svirao kada sam prvi put udarila glavom u okvir njegovih naočara, a on me poljubio. Ćutala bih mu koliko je odvratno samoživ. Rekla bih mu da sam videla prugu preko...
Teško ti je, govoriš sebi. Život je šljaka, okrutnih šaka – tešiš se. Leži ti spas u piću, drogi. Tu raste i sazreva tvoj očaj, koji te jede, pije tvoje „Ja”, oduzima te od sebe samoga. Ali, ne brine te to, nastavljaš putem ka propasti,...
Onda su umukli. Beli stolnjak sa koga su do malopre poskakivali šareni porculanski tanjiri, uhvaćeni u vrtoglavom komešanju uvreda i psovki, sada sasvim prazan, ležao je kao duboki avetinjski jaz između njih. Poslednji rumeni zraci titraju po toj provaliji, šaraju joj pravilne obode, spuštaju se niz...
Pale se ulični svici. Iako još ne zaveja mračni talas ove ploče, dogovoriše se da nas posete. Doduše, ne baš u punome sjaju, ova iznad mene ne radi. Volim ovo mesto, osećam se kao doma da sam, u postelji, iščitavajući nemarno neopipljive stranice isklesane sopstvenim,...