Nostalgija? Riječ s kojom sve počinje i završava. Ona koja je jaka da uhvati i najhrabrije srce. Ulovi te onako nenadano u beznađu i baci te na hladno tlo. Ponekad se oklizneš zbog nje. Na ledu si, bolan i zabrinut. Nisi mnogo za sebe zabrinut. ...
Čudno je, kako sam se oduvek užasavala rastanaka. Ljudi su uvek težili da im pripišu neku poetsku, tužnu i romantičnu notu. Sve ono na šta sam beskrajno kolutala očima, kada čujem ili pročitam. A, evo, baš pišem o jednom takvom. Čudno je to. Čudno je, kako u gradu kao što...
Teška nedelja. Jurimo se, tražeči se na onim mestima sa kog je ono drugo baš maločas otišlo. Moje misli stižu kasno tamo odakle si ti baš odlutao. A ti se uključuješ u priču onda kad sam ja već o tome prestala da razmišljam. Nekako lako se svi drugi uklapaju...
Pre neki dan sam pročitala pitanje: ”Posele požara i spašavanja vaših najmilijih i kućnih ljubimaca, koji bi to bio predmet koji biste spasili? Zašto?” Iz stopa sam u sebi odgovorila treći noteščić sa pesmama o njemu. To su one pesme dok još nismo bili zajedno. Ono kada se...
Ležim sklupčan u neudobnoj fotelji, ispitujući granice elastičnosti sopstvenog tela. Glupi, pametni telefon. Ne očekujem od tebe da budeš ratni heroj, spasilac, čak ni duhoviti mali robot, samo dostavi prokletu poruku, jednu, dve, tri, nekoliko zvezdica i jedno ,,nedostaješ". Ne. Zeleni kružić, jedan ,,check", dva, plava...
Vjeruj mi na riječ: Riječi su neupredena vuna i neskrojena, fina tkanina; Rite i ruha u Rukama majstora. Vjeruj mi na riječ: Riječi su, da znaš, i vazduh i vjetar, vatra ili dim; Neke baš peku al' ih dišeš, Ili ih iskašljavaš. Vjeruj mi na tišinu. Autor: Mladen Đurić Fotografija: favim.com ...
Rekla je da ako pogledam unazad videću siluetu prošlosti koja će mi usamljena mahati iz nekog mraka. Ne znam zašto joj nisam verovala. Verovala sam sablasti u svojoj glavi odevenoj kao dodola. Rekla mi je da ćemo ovaj put prizivati sunce. Ne znam zašto sam...
Miris presušene trave, toliko uobičajen da počinjem da verujem da je oduvek tu. Ili je moja priča isuviše kratka, nova, brisana...
Kad tišina progovori Ne možeš je ućutkati. Oslušnem eho živog pijeska, Gdje je propala sva zemaljska buka. Čujem Kako se kotrlja krš Čuvajući vjekovne tajne Starog mlina i masline. Dan kad svene Izlupam ga dobro glasom tišine Kao ponjavu na gelnderu Da posluša batinu lakomislene vještine. Kažeš: “Dolazi cirkus Graditelj protiv graditelja”. Mene valovi majmunskih frekvencija Odvode u vojnu za...
Nisam više ona stara. Sada sam starija, malo mudrija. Sada šutim tiše. Ne gazim punim stopalom. Vrhovima prstiju ispitujem težinu koraka. Držim se ucrtanog pravca na kojemu parket ne škripi. Dva puta u lijevo, tri u desno i jedan put ravno, do vrata. Ostavljam ih odškrinutima, da mogu čuti ako se u snu promeškolji. Šaptom opsujem zbog praznog hladnjaka. - Čime je misliš...