Znam da se ovakvi tekstovi uglavnom pišu kada vam je prvi rođendan sajta. Ili fensi rečeno "blogorođendan". Tada urednici, gazde sajtova i svi oni ljudi u vrhu pišu o svom sajtu, uspesima, dostignućima, lepim i ružnim stvarima. Svi znate da ja posve i nisam normalna...
U suštini uspešno odlažem obaveze do poslednjeg časa, jer u kriznim trenucima najbolje funkcionišem (drugi deo rečenice ću verovatno iskoristiti za svoj CV :-) ). Negde sam pročitala da je odlična stvar kada ste sami sebi šef, jer je taj isti šef stalno sa vama....
- Kad ćeš da pišeš o ljubavi? - pitala me je. - Šta tu ima da se piše, kad su oni mnogo pametniji od mene već napisali, oslikali, rekli? - osmehivala sam se. - Dobro, a da onda pišeš o onome što te pokreće? Tako sam ja sela...
Bojan Aleksić je "talentovani levoruki džuboks". Iako iza sebe ima brojne svirke, najviše voli da svira u parku za svoje prijatelje. Otkrio nam je na koji način piše tekstove i stvara muziku. Upoznajte jednog svestranog kreativnog pojedinca, koji nije zaboravio da sanja. Na samom početku sam...
– Šta najbolje znaš da radiš? – pitala me je. – Najbolje znam da gledam u nebo! – bez mnogo razmišljanja sam uzviknula. – Znaš...
Ovog februara je stiglo proleće. Dvadeset stepeni, puni beogradski kafići, grad koji miriše na zapršku i „Chanel 5”. Posle epizode „tornado u Beogradu”, odlučila sam da izađem iz kuće i da ošacujem šta se događa sa one strane zida. Prijalo mi je što nema vetra....
Zovem se Tijana. Imam 27 godina. Bojim se liftova. Ne znam da uvijem sarmu. Ne čitam časopise – samo gledam slike i naslove. Ne pratim modu. Ona mene juri. Ne volim miris cimeta, ali ga volim u kuvanom vinu. Verujem, da vam znanje i iskustvo...
“Znate, možda moja sudbina nije da budem voljen suprug i otac, možda je moja sudbina da budem voljen profesor, brat, ujak, prijatelj...