Ima dana kada bih vrištala iz dubine duše dok mi se ne iskidaju glasne žice. Vrištala bih da se oslobodim – sveta, ljudi, glasova iz moje glave, snova. Svega. Ponekad imam osećaj da više ne mogu. Kada bih barem mogla da zaronim u neko jezero...
Kada budeš krenuo putem kojim idu lutalice, pomahnitalo tražeći spoznaju jednog izgubljenog trenutka u magli ovog vremena, ne okreći se da se uveriš da koračam za tobom. Ja više ne idem tim putem i ne koračam stazama utabanim tvojim koracima. Dalje nastavi sam. Kada ti telo...
I ne znam baš šta da ti kažem, sve teže je nebo pod kojim te volim. Dani su razmaženi dok krvavo se vuku činjenicama pretučeni. Ulica je katkad uska katkad preuska za korak koji bi da se pokrene, a i ja sam omrtvila nešto da...