Onda, i samo onda, kada zaspite tek kada zapišete pjesmu: njom oprostite i njom se oprostite. Onda, kad zalutate u gradove u koje ja sam zalutala i kad se budete snalazili mojim drhtajima; Onda, kad vas napadnu čopori, a vi ih budete zavodili kao ja što sam režala; Onda, kad se ljekari začude kako takva upala od pisanja i sviranja, a vi okrivite samo slabe kosti; Kada povjerujete zverima koje ja sam grlila; Onda, kad vas budu voljeli kao mene što su krotili, a vi...

14 marta, 2020 /

 Juče mi je neko koga sam svrstavala u ono ,,moji ljudi“ rekao: ,,Ja sam specijalista. Nemam vremena.“   Sve češće čujem rečenice kao što je ova: ,,Ja sam akademski građanin. Ko je ona da mi kaže tako nešto?“    Ja imam svoju svesku ljubavi. Tu sam smjestila priče ljudi koji,...

03 januara, 2019 /

Bila jednom jedna akrobatkinja. Tek kad bi plesala po oblacima – bila je sigurna da postoji. Mnoge je note kopirala, većinu skupo platila. Ako ne zna da ih oboji dušom – onda ni ne svira. Međutim, danas po prvi put nije platila. -U koliko primjeraka? –...

12 decembra, 2017 /

Baš u trenu kada sam odlučila da prestanem da hejtujem… da osuđujem cure koje kretene i modrice pretvaraju u ljubav, ljude koji se cijelog života bave muzikom, a nisu naučili ništa više od nota i teorije iz knjiga, najbolje prijatelje koji zavide jedni drugima… Lažne...

20 septembra, 2017 /

Jedan od mojih profesora mi je rekao da ću uspjeti tek kada smirim tu buntovnu djevojčicu u sebi. Šta znači uspjeti? Djevojčica u meni ne zna za tu riječ, a ova osoba koja zna da se našminka i fino obuče – ne zna za muziku. Baš...

22 marta, 2017 /

- Znaš, jednom mi je neko napisao dvije zbirke pjesama. Umislio je lik ljubav. - Zašto ja za to ne znam? Uvijek sve saznam prekasno… Pričaj mi o tome. - Pa sad… Ne bih ti ni ispričala da mu danas nisam vidjela rođaku. Živio je u istom...

31 decembra, 2016 /

Nedjelje su za to da ostane sama. Da ustane ujutru iz kreveta i oporavi se od mamurluka. Da gleda horor ili dokumentarne filmove, čita Selimovića ili Antića, zapisuje u dnevnik priče o stvarima koje imaju dušu...

05 oktobra, 2016 /

  -Vidimo se noćas? -Kod vozova? -Poslije vozova. -To je opasno. -Zbog mraka ili vozova? -Zbog čekanja. Zapitaću se kuda vodi koji dah. Zalutaću. -Znam. Lutaj. Samo se vrati. -Može se desiti da me čekaš. -Uvijek te čekam. -Pa kad nećeš da me naučiš da gledam na sat. -Kada bih te naučio prestala bi da lutaš, izgubila bi se, i svi časovnici svih...

21 septembra, 2016 /

On je uvijek pričao da živi za to da mu naprave spomenik. Živjeće dugo, biće star i mudar. Imaće novca. Uradiće nešto veliko, ostaviće nešto za sobom. Kazao bi, često, da voli moju poeziju jer ostavljam nešto po čemu će me pamtiti… Unuci i stranci. Onda...

18 septembra, 2016 /

- Hej, zdravo… Šta ima novo? - Ma ništa… Mučim se da sastavim biografiju. Ti? - Ime, prezime, datum rođenja, mjesto boravka, školovanje, nagrade… Šta je tu problematično? - Zar je sve to stvarno bitno? Zar takvi podaci ne služe za prijave na šalterima? Zašto ne mogu da...

25 avgusta, 2016 /