Znaš, sviđaš mi se, Imam trideset godina Bradu od desetak dana Ćelavim Gojim se Postajem pomalo namćor na pokojnog ćaleta Nemam baš neki osećaj za meru Nisam baš oličenje nevinost Ali nisam ni hodajući promiskuitet Teško varim ljude Još teže testo koju obožavam Volim ponekad da se napijem Volim da sam sam Što me ponekada i plaši Plaši me...
Želim da volim neobuzdano i neukroćeno Ne kao ona goropad. Želim da se bacam u zagrljaje Kao što u snu padam u ambise. Želim da poljupcima skidam sav teret sa usana, sa lica, sa pluća. Pusti se. Pusti se. Prepusti se! Otpusti kočnice. Želim da kad dođu kasne vrele letnje noći Legneš pored mene Na topao bulevarski...
Pisali su pisma. I pesme. I znali da namirišu ta ista pisma i da zalepe pramen kose. Da razmažu koje slovo suzom, slučajno ili ne baš slučajno. Da stopiraju i pređu kilometre osmeha, znajući da će iznenaditi onu/onog koga vole. Da se raduju tom susretu,...