Moji prsti dugo se igraju tvojom kosom. Pričam ti o bolu ispred tebe se režem od vrata do trbuha kako bih ti dokazao da unutra imam nešto više od krvi, žila i organa što bi moglo da me boli. Uvek sam ti pričao šta osećam nikada nisam stigao da ti ispričam o čemu sanjam. Sanjao sam...

12 oktobra, 2018 /

Kao mali Uvek sam tražio oblike u oblacima Za divno čudo još uvek to radim. Detalji ovog sveta Zanimaju me poput istine o nastanku zemlje. Suncokreti se sjaje u pokretu Autobus me vozi ka gradu ispod brega U kom sam naučio da pobedim U kom sam pronašao sreću Pored svih tužnih prolaznika. Sunce greje puteve Obasjava propale fabrike Toliko...

04 jula, 2018 /

Rekao si da voliš stvarnost. Među suncokretima, u očima boje žita. Da tragaš za mirisom kubanskog šećera, kupina i borovih šuma. Da sanjaš o maslinjaku i plantaži kafe u kojoj se kupaš i izjutra dotičeš mesec u kosi žene koju voliš. Da je za tebe stvarnost...

10 avgusta, 2017 /

U kolima se pričaju najlepše priče. One, u kojima imam deset godina, deda mi kupuje točeni sladoled, sedamo u vozić i dok se vetar igra mojim loknama - da, imala sam lokne i ne, deda nije imao kosu, pa nije mogao ni lokne imati, slušam...

27 jula, 2017 /

Dok sam bio dete najviše sam voleo duge zagrljaje. Bili su retki i usiljeni, pa sam razvio bujnu maštu. Sada me ona izjeda poput raka. Suncokreti niču pored puta ovih dana. Naneo im seme vetar. Voleo bih da se prošire po celom gradu, ali neće. Iščupaće ih jer im nije tu...

26 jula, 2017 /

11.06.1945 Svakog dana kupovala je u mojo cvećari, na uglu u Beogradskoj ulici. Uvučena, mala i šarena cvećara. Ona bi elegantno ušetala. Hodala je kao da poseduje i radnju i cveće i mene. Neko vreme bih ostajao u mestu, sam sa svojim blentavim izrazom na licu....

30 maja, 2017 /

Suncokreti u ruci Da se slažu Sa crnom suknjom Gole, debele noge I mršave misli Za dobro jutro Poklanjam mu sve. Ponovo na stanici Na kojoj je rekao Da me voli Čekam. Vozovi prolaze Nestaju Njihova stanica nije moja Moja stanica nije njihova. Vozovi prolaze Nestaju Ostavljaju mi prugu Onu kojom nećeš doći Onu koje se ne sećaš Onu koja je samo moja. I šta su...

29 januara, 2017 /

Juče sam spakovala stvari i krenula na istok. Među suncokrete, jezera i vetrenjače. Suncokreti su bili smoreni, jezera mirna, a vetrenjače previše bele za moj ukus. Suncokretima je falilo malo sunca, jezeru malo talasa, vetrenjačama malo Don Kihota. Meni, sa druge strane, nije falilo ništa. Imala sam jednu...

23 avgusta, 2016 /

Upetljan sam u krošnjama Tvojih izmaštanih mirisa. Ispucale usne drhte Boreći se za gutljaj vazduha, Namještene u krvav Osmijeh;     Gledam kroz tvoje oči I ne vidim se, Zaslijepljen usnulim Suncokretima na tvome ramenu, Ušuškanim pod nebom i Oblacima.   Navukao sam na sebe vjetrove, kiše i munje...

08 oktobra, 2015 /