Ja sam htio da ti mogu napisati k'o onaj lik: „Ovo je sve da bih tebe nasmijao“, ili tako nešto. Izvini, ne znam sad šta je tačno napisao. Znam da je o nekom liku imena Uve i da sam ostao na toj posveti danima, mislima. Na...
Bojim se da sam sve u životu uradila pogrešno. I bojim se da ću ovu rečenicu da ti kažem kada budeš sjedio kraj mog bolničkog kreveta pokušavajući da budeš hrabar. Imat ću crveni ruž na usnama i mozaik bora na licu, sijedu kosu, i iza...
Došao sam jer je dolazak bio neizbežan. Prirodniji od jutarnjeg odlaska u toalet. Prtljag nisam poneo, ne treba mnogo vremena kosi da se osunča na mesečini, da od vlasi napravi plimu i oseku kakvu mogu samo noću da prizovem, kada je san apstrakcija, a depresija...
Auć. Prepala sam se. Što. Izgleda da sam se možda malo zaljubila. Dobro, ako je možda malo. A zapravo je puno bez možda, nemoj nikom da kažeš. Neću, obećavam. Dogovor. Dogovor. Nego, što si se prepala. Kako što, pa je l čuješ, zaljubila sam se. Pa...
Cerimo se životu u lice oluja se u nama stišava kao krov na kući lutalice i proljeće ovo prokišnjava. Pa se desi, neka suza sklizne niz obraze gdje je osmijeh bio, zasvijetle te oči tirkizne u kojim se Svemir ugasio. Kiša dugu nebu poklonila april pijan stihove mi bunca, naša lađa brodolom usnila i rađanje nekog...
Tačno je 327 koraka od autobuskog stajališta do tvoje kapije. Brojala sam. Dva puta. Brojala da bih ubila tremu. Za koracima sam ostavljala utisnute otkucaje srca u asfaltu. Ili je samo Zemlja u isto vreme pucala po tim šavovima. Naši sastanci su uvek bili neka...
Snovi su me napustili, kažu dosta im je tebe. Dosta im je te priče koju vrtiš u krug, zavrtelo im se u glavi, muka im je. Kažu doneo si neke loše kiše, zaklonio Sunce, ukrao duge, ulovio leptire, ispomerao mi svetove. Kažu još i da ne umeš ni da grliš, ni da pričaš, ni da maštaš, da me prečesto puštaš, predugo nestaješ, i da...
Opet si tužna. Ma nisam. Jesi, ajde reci. Neću, reći ćeš da preterujem. Ajde, čekam. A samo mi se plače. Mnogo. Pa što ne plačeš. Pa ne mogu. Pa i ne treba. Mlada si, lepa, pametna, imaš mene koji te volim, šta ćeš više od...
Dobro znaš da si jedini Koga želim ujutru, Onako pospana Posle zvuka iritantnog alarma sata Željna dima cigarete I prvog gutljaja kafe. I da samo tada dok otvaram prozor Bude mi svejedno Da li napolju sija sunce Ili pada kiša, Jer moje dobro jutro Nije vreme, Ni godišnje doba, Moje dobro jutro je Jutro kada si tu ti. Autorka: Marija...
Nosila je tonu nakita. Uvek. Na jednoj ruci prstenje, koje nikad nije skidala, na drugoj satovi i narukvice, oko vrata nešto na lančiću, što bi vazda motala između prstiju, šarena dugmad, na mestima gde obično dugmad ne stoje. Moja je majka domaćica, nema tu mesta...