Noćas bih malo muzike, rasula kroz sobu. I mnogo tvojih dodira, pustila niz kožu. Od korena vrata, niz leđa, do vrhova stopala. Dopustila, da prstima, pišeš poeziju na mojoj koži. Ćutala. I upijala, svaku neizgovorenu reč. Koja ti se iz jagodica, rasula. Disala. Na tvojim grudima, u nebo zagledana. I užarenu cigaretu, među prstima. Pokušavala da sjedinim sa zvezdama. Ili da njom, sedefasti mesec, purpurnom bojom usana, obojim. I tek ponekad, izdahnula...

06 juna, 2019 /

Nemam ja vremena. Vreme ima mene. I razvlači me bledog po svojim grubim šakama, Masnim od krvi i znoja. Guta moje trule snove I čekanja od plastelina. Gnječi mi kičmu, a ja ćutim. Ne branim se i ne molim ga Za bezbroj puta odsanjano stakleno sutra. Jebeš sutra. To mi više ne treba. Sad mi trebaš...

24 aprila, 2018 /

Noćas bih pretrnula, u tvojim očima. Hladnijim od ovih kasnih novembarskih sati. U toj dubini iz koje nikada nisam imala snage da izronim, koliko god se odupirala. Još uvek se praćakam i grčim na dnu tvog dna. U tom zamračenom ćošku tvog bića. Koji je...

16 novembra, 2017 /

Tog jutra sam se probudio pola sata ranije. Svetlo je izbijalo iz tvojih pluća, ukrotilo kapke kao kolena pad s visine. Otišao sam rutinski. Isplanirano poput arhitektonskog nacrta. Prethodne noći, duh ti je oblikovao usne. Pokretale ih moje oči. Tad sam uživao pakujući kofere. Jer...

12 jula, 2017 /

Hajde me podigni sa zemlje. Rastopi me svojim ogromnim rukama. Vrti me u krug, oko Meseca. Neka mi kosa padne na tvoje lice. Smej se. Nežno me poljubi. Pa opet nestani. Nije kosmos kriv što je sve kako jeste. Nije ni sudbina, ni položaj zvezda u vasioni. Ni tvoje stare patike, koje mi gaze...

31 januara, 2017 /