Rekoh ti - Hajde da zajedno stvorimo umetnost! Neka to budu stihovi, Fotografija, priča, Hajde da kupimo tempere, vodene pastelne boje, da išaramo zidove! Obojimo plafone! Ma hajde da stvorimo umetnost! Nešto samo nama važno, Što će drugi razumeti Na nebrojene načine, A ništa od toga neće biti tačno! I tako euforična, Brbljala sam o svemu - O silnim idejama...
Volela bih da budem intimna sa tobom do kraja i ne mislim da je seks bio vrhunac toga odavno je to savremeno društvo opovrglo i umanjilo sve druge intime Znaš čak ne mislim ni na tajne jer neke tajne naprosto moraju ostati tajne Ja govorim o poeziji jer ona je najlepša kada se čita a moji stihovi su svi o tebi i sakriveni su kao neki zločin mada su najčistiji dokaz moje...
Dragi, Ja sam skitnica Ne usuđujem se prljavim rukama Dodirnuti čistu ljubav Ja sam djevojčica sa šibicama Prislonjenog lica uz staklo izloga U kojem se skupo prodaje sreća Promrzla od snova i nadanja I vjerovanja u sretan kraj I divlji sam izgubljeni tarpan Koji sam luta stepama I krije se od krda koja ugleda I sam čeka...
Nekome dosadi da živi, pa umre. A ne stigne, ni pesmu da napiše. Ni onu najmanju, pričicu o sebi. Oduvek suviše lenj. I nikad dovoljno hrabar. Da govori. Nekome tišina ne dosadi, pa zaplovi toliko duboko, da više i ne čuje glasove. I sve se stopi u jednu notu. Isti ritam i tempo. I teče. Ili možda stoji. U to ni...
Možda prestanem da pišem. Nakon noći, u kojoj ćeš mi izrecitovati, sve moje reči. Koje su se uglavile na razne papire, čekajući da ih ti iščitaš. Možda se jednom uselim, u onaj stan, u starom delu grada. Sa malenom francuskom terasom. Dovoljno velikom, da na nju stanemo ti i ja, i knjiga moje poezije. Otvorenom, taman toliko, da nam se sagoreli...
„Ljubomorna sam samo na žene kojima Varga piše pjesme!“ Govorim ženi u ogledalu dok nanosi ruž na pune usne držeći cigaretu među prstima. Na gramofonu Charles Azanvour zapomaže o ljubavi. Kroz velike francuske prozore ulazi opojni teški mediteranski miris. Naginjem se ovoj u ogledalu i prstom...
U hladnim noćima Dok koračaš po mojim stihovima Grijem ti dušu I pokrivam te poezijom...
Cerimo se životu u lice oluja se u nama stišava kao krov na kući lutalice i proljeće ovo prokišnjava. Pa se desi, neka suza sklizne niz obraze gdje je osmijeh bio, zasvijetle te oči tirkizne u kojim se Svemir ugasio. Kiša dugu nebu poklonila april pijan stihove mi bunca, naša lađa brodolom usnila i rađanje nekog...
Kazujte mi njegove stihove, Njegov zanos, žive ideale, Da zagrlim grane što su pale Pa venama i danas još plove, Kazujte mi, njegove stihove. Pjesmu onu koja ga obuče U tanane riječi pupoljaste, Što kroz vječnost u duši mu raste, Sve što jeste, što će biti juče Pjesmu onu, koja ga obuče. Pjevajte mi njegova...
Zažmuri, Ako ne želiš da gledaš Kako se zvukovi biju pred tvojom ćutnjom. Ako ti se beži od njihovih kandži, Kad nisi sam u autobusu koji vozi za sadašnjost, Kad tuđe svađe jedu osmeh I kad ne žele da te puste, Ti zažmuri, Pa ugledaj mene ispred šume Koja mi raste u duši i...