Ukoliko imate dete koje voli da piše po lutkama, zidovima i svakoj neprimerenoj lokaciji; dete koje voli da ćuti, čuči u ćošku i maštari; dete koje je bučno i puno (vama) suludih ideja; dete koje je savršeno neposlušno i svojeglavo - velika je verovatnoća da ste...
Idi, vreme je, nemam sat al po aritmiji znam da je vreme, pokreni korake ja ću paziti na ovo ništa što ostaje iza tragova tvoga kofera, nemoj da me ljubiš nemoj da mi glumiš klatno oko vrata nemoj da mi daješ uputstva kako se zalivaju muškatle i koliko špageta ide u...
Ništa, ama baš ništa nije isto dovraga ove puste ulice grada posle ponoći sve je poput neba u zemljama Skandinavije, ti sad sigurno misliš da lupam gluposti i preuveličavam da svemu unosim dozu dramaturgije i romantične patetike i da je bolje da izađem napolje da šetam nego da razmišljam...
Ona se budi sunce nagim telom u sobu priziva, ona se budi kosa joj poput hiljadu senki po jastuku rasuta ona se budi usne joj crvene, sama ih grize, ona se budi protezanjem izaziva zemljotrese i kataklizme, ona se budi i svet počinje tek tad da se dešava, ona se budi a budi se i nemir...
Danima se pitam na koji način nanosiš puter na hleb, da li odsecaš ivice tosta da li mljackaš da li se smeješ između dva zalogaja Ili si suviše odmerena, uštogljena ko vojvotkinja od Jorka, sve natenane i polako, kao pijanista dok svira "Za Elizu" zanesena i predana manirima sve suprotno od onoga kakvom te danima...
Znaš, sviđaš mi se, Imam trideset godina Bradu od desetak dana Ćelavim Gojim se Postajem pomalo namćor na pokojnog ćaleta Nemam baš neki osećaj za meru Nisam baš oličenje nevinost Ali nisam ni hodajući promiskuitet Teško varim ljude Još teže testo koju obožavam Volim ponekad da se napijem Volim da sam sam Što me ponekada i plaši Plaši me...
Ne možeš mi dolaziti samo kada ti zafali znoja pod kosom kada je tvojim butinama dosasdno nit kada ti mladeži vape za senkama, ne možeš, nisam ja tvoja kurva iz izloga u ulici Crvenih fenjera pa da me platiš sa par novčanica i dva ofrlja komplimenta. Mogu li da te platim...
Priča počinje u glavnom gradu bezimene zemlje nepoznate godine u pravo pogrešno vreme na jednom ćošku gde se seku kaldrma , beton i šine u ulici bez naziva i broja odevena u boje leta u sred jednog od onih godišnjih doba što se poznaju po magli, kiši i umiranju ispred nekoga njega...
Za mene ćeš uvek ostati ista danas, sutra, za sto godina, sa šminkom bez šminke sa belom haljinom na nagom telu dok ti grudi nemirno trče u susret prvim sunčanim zracima kose skrivene pod šeširom, u izgledelim farmekama kose vezane u rep sa belim starkama na nogama, u mojoj izbledeloj majici bez gaćica bosa u turskom sedu pored...
Pišem ti jer ne znam šta bih drugo, Reći, izvini ali ne ne mogu Nemam ti kako I kad Jer, ne daš se ni sresti ni sanjati, I hajde da razumem ovo što se ne srećemo Beograd je ipak veliki grad Hiljade I hiljade širokih bulevara I ulica, Hiljade I hiljade uskih...