Ništa u životu nema reprizu, kažu, ali veš-mašina PONOVO ne radi, i nosim veš kod babe, OPET vidim supu iz kesice, i džombu najjeftinijeg, mlevenog mesa, na stolu, a da nema babe, verovatno bi u frižideru bio samo margarin, i kečap kao 2011, kad su roditelji ostali bez posla. Ništa u životu nema reprizu, kažu, pa koji je...
Zabole njih, Klaro, zabole ih za moje obrazovanje, tu književnost, kenjanje u prazno, kako je zovu, to nije zanat, tu nema novca. Zabole njih, Klaro, zabole ih za moje pisanje, ove reči koje me čine živim, srećnim, prave se da ih zanimaju, diče se i hvale mojim uspesima, na poslu, a ne žele da razumeju moj noćni mir, i...
Nemoj da se ljutiš na mene, što si ovako delovala na mene, kako bi ti reagovala, da sretneš svoj san? Kad tvoja neuredna punđa, koju na brzinu svežeš, izgleda lepše, nego nečiji sati sređivanja, a najeo sam se knedli, svaki put kad si otkrila vrat, verovatno zato sada nemam apetit, i ništa ne jedem danima. Rekla si...
Stefan Stanojević je mladi pesnik iz Pančeva. Studira književnost, bloguje, objavljuje svoje pesme na portalima. Voli Bukovskog. Smatra da pisanjem produžava život. Tvoja poezija je objavljivana u Draftu, Zborniku poezije stopama Alekse Šantića, Zborniku savremene ljubavne poezije, kao i na portalima Afirmator, Avlija i Blacksheep. Pišeš...
Komšija u liftu rekao mi je: - počinje sine. - Pa u redu onda, bilo je očekivano, očekivao sam više zombi apokalipsu, ali ortak mi je rekao da je već u toku, samo treba da izađem napolje, i pogledam sve njihove face. Očekivao sam neki asteroid, ali dočekaću novi svetski rat izgleda. Nije se mnogo...
Izlazim sa fakulteta, pipam se po jakni i džepovima, tražim upaljač, i dobijam mini-srčani-udar, jer ga nisam napipao odmah, ali razvlačim facu u kez, kad sam ga našao. Pružila mi ga je onda, da pripalim cigaru, pa sam zaboravio da joj vratim, dok je sa mnom čekala autobus, koji me je kasnije odvezao daleko od nje, i...
Hajde da ne pričamo o kiši, pričaćemo o drugim stvarima. Šta „zašto”? Nemoj da mi pričaš o kiši, osetim je na svom licu, ispod jakne, na koži, i u bušnim cipelama i patikama. Znam kako kiša miriše sa pokošenom travom, i sa vrelim asfaltom, kako kvasi dve cigare za koje sam se ogrebao, kako se...
Noć ima sposobnost vraćanja filma, kao dugme na daljinskom, koje smo braća, sestra i ja pritiskali, kao klinci, da bismo se iznova smejali, hrvatskim sinhronizacijama crtanih filmova. Neki sadržaj me nasmeje, neki oraspoloži, lepe uspomene nosim, u šupljim džepovima farmerki, za kasnije, kad naiđu oblaci. Ulice su ostale iste, samo su se lica ljudi naborala, i posivela, zatvorile su...
To je u redu, mislim, da ostaneš kod kuće i vežbaš šah četiri sata, i da ne izađeš sa nama na fudbal. Uvek si imao patike 'za unutra' i jedne 'za napolje', nemoj da se čudiš što su te gazili u blatu, iscepanim najkama ili prljavim starkama, to su ostali klinci, uličari. Moraš...
Imam dvadeset godina, izgubljen sam. Bilo je teško, ali čini mi se da je sve do sad, bila šala. Mesec je izvirio pre neki dan, prati me, hodam sporo. Jako teško dišem, malaksao sam, i malopre nisam mogao da podignem, običnu, staklenu čašu sa stola. Senke drveća plešu na vetru, nije toliko vruće, ali se mnogo znojim. Iza svake kapije...