Ako čuješ lupanje po vratima, kasno noću, draga, ne otvaraj. Ali i vi, ako čujete lupanje po svojim vratima, i kapijama, kasno noću, ne otvarajte. To sam ja pustio svoje misli, iz glave, iz četiri zida, iz njihovog zatvora, u kom sam ih svesno puštao da me povređuju. Oslobodio sam ih sada, da se razlete unaokolo, kao smrtnonosne strele. Pustio sam...
- Draga - reći ću, provlačeći prste kroz tvoju dugu kosu, jer znam koliko voliš to, koliko malo muškaraca radi to, i koliko si lepa dok uživaš u tome. - Draga - reći ću, i tu ću stati. Reči neće ići dalje. Ako budem hteo da ti kažem da te volim, zadrhtaće mi usne, i nasmejaću se...
Ustao sam u kasno podne, otišao sam na porodični ručak, i to mi je bio prvi obrok danas. Za ručak je bilo pile sa krompirom, i mnogo neke interne šale, a uvek mi prija to sa porodične strane. Gledali smo stare albume sa fotografijama, na kojima smo bili mlađi, i izgledali smo lepo, i...
Pozivamo vas na veče čitanja poezije u četvrtak, 2. juna, u 20h. Lokacija: LEILA Records. Poeziju će čitati naš saradnik, Stefan Stanojević- prvi neafirmisani pesnik u Pančevu koji je uzastopno organizovao svoje samostalne večeri poezije. Njegova poezija je svojevrsna kritika društva, materijalnog, beživotnosti i bezdušnosti, ali...
Ne traži me ako pišeš takođe, i želiš da mi tražiš greške, i kažeš mi kako to bolje radiš. Nema tu greške, dok mi spašava život, ne zanima me ako to bolje radiš. Ne traži me da mi pričaš o svojoj nesreći, i svojoj tragediji, i upoređuješ je sa mojom, da govoriš kako je...
Oko mene se čuju pomešani glasovi, a rupa u kojoj smo, smrdi na vlagu, pušta lošu muziku, i ima jeftino pivo. Šanker Peđa ima jednoličnu facu, možda digne obrve i dune, ako mu neko naruči kafu, ili sok umesto piva. Čuje se još i kucanje, stakla o staklo, a ja mumlam sebi nešto u bradu, poprilično pijan. Ništa...
Budi me kiša koja nasilno udara o sims. Dan je počeo bezveze, ponovo me obuzima sivilo, zavuklo mi se pod kožu, pod nokte, u bore na licu. Ono je u parketu, koji mi škripi pod nogama, u stepenicama, u poštanskom sandučetu. Samoća iznutra, steže omču oko vrata. Nevreme i padavine me podsete, na prokletstvo, na šuplje đonove cipela, pohabane kapute...
Juče kiša nije padala, ali su pali ljudi. Mladi ljudi pali sa zgrade, pali pod voz, 'pali' za veću količinu droge, ili samo u nečijim očima. Okruženje je sivo, i nikad više samoubistava nije bilo u mom malom mestu. Moj grad je mrtav i prazan, ali nije kao da sam bio mlađi, pa nisam bio...
Osećam kako mi se hladnoća, uvlači ispod odrpanog kaputa, i kako mi vetar duva kroz bušne patike. Spustila se magla, i grad izgleda nekako londonski, liverpulski, a život izgleda bolno i stvarno. Danas je umro ćaletov prijatelj Darko. Čovek koga sam znao, koji je bio muzičar i nije ni pio. Na sahranama uvek sam...
Ćale je urlao da ugasim svetlo, u maloj sobi koju delim sa mlađim bratom, - koji ti kurac nije jasan, ustajemo ujutru, moraš da radiš za maturski ispit, kako planiraš da upišeš fakultet?! - Čekao bih da ukućani zaspe, a onda bih uzeo malu lampu, ili bih koristio svetlo mobilnog telefona, i čitao Džona...