Ja sam lažov i jako sam dobar u tome. Svakodnevno uspem da slažem sebe da se za nešto posebno budim da mi je za novi dan potrebno više sati sna zdrav, dobar obrok čisto telo, kosa, odeća osmeh i lepa reč poznanicima komšijama ponekad radoznalim prolaznicima. - Smisao je tu negde - svakodnevno kažem sebi - iza ćoška. - Tako...
Ja nisam pesnik koji će vam pisati kako sam ujutru raščupan i bunovan od sna naduven poluotvorenih očiju uspeo da se oteturam u kupatilo usput češući guzicu spustio dasku od wc šolje i šta sam na njoj radio. To je animalni poriv koji se trudim da obavljam što brže bez pridavanja pažnje. Ja nisam pesnik koji će vam reći proste stvari izgovorene devojkama koje...
Ne mogu izmišljati više mogu samo zamišljati sanjati tokom dana vučem se kroz javu to je tako sporo razvlačim se kao topljeni sir dani se slepili jedan za drugi ne znam koliko ima sati ni koji je datum znam samo koje je godišnje doba jer prži Sunce mnogo se znojim sve je zrelo i živo miriše ljubav okolo...
Ležim na kauču izvrnut naglavačke noge podigao na naslon visoko pomeram ih napred-nazad to sam radio kao dečak zamišljam da šetam po plafonu. Gledam dugo u prozor ne vidim ništa kroz njega osećam se ko prazna pinjata ispucao po šavovima od udaranja ništa slatko i šareno ne izlazi iz mene. Ležim nekoliko sati tako. Kao dečak nisam mogao da odlepim Ronaldovu sličicu...
Već trideset godina pretvaramo cveće u pepeo. Posle smrti najvećeg mrava pobila se njegova marva rasparčali su lažnu humku bratstva i jedinstva u mravinjake. U vremenu leta na Mars ipak verujemo u horoskop mentalna higijena nikada nije bila zapuštenija dok poslednji let boinga završava u svetskom trgovinskom centru. Izneverili smo te, Sergio bio si u pravu oni koji došli...
Jurio sam dugo za svakakvim svakodnevnim kosama. Lomio svoje prste njima ili za njima pravio budalu od sebe u cvećarama. Svakoj sam kupovao drugi cvet skratite stabljiku govorio sam cvećarima i ako možete vežite cvet za čokoladicu tu, eto baš tu i mašnu napravite. Šašavi dečko jel to za devojku neku pitali bi Jeste jeste odgovarao sam za kao...
Budemo li uporno pokušavali, da objasnimo, i definišemo neopipljive stvari, poput duše i ljubavi, kao da su matematičke jednačine, zakoni fizike, i hemijske reakcije, više neće biti potrebe da sprečavamo glad, ratove koji su buknuli, glečere od globalnog zagrevanja, afričku decu od masovnog istrebljenja, imigrantsku krizu. Neće biti potrebe da legalizujemo marihuanu, ni odletimo na Mars. Biće svejedno da...
To i nije njena, već Ružina ulica, kojom prolazim i razmišljam, o devojci, sa kojom sam se osetio najviše živim, i srećnim, javljaju mi se ta osećanja, nasuprot prolasku pored groblja, pobogu, pomislim, ovi nadgrobni spomenici i krstovi, kao da proviruju iznad zidova, i upozoravaju prolaznike šta im sleduje. Samo još kroz tu ulicu razmišljam o tebi, morao sam...
Izbegavam ljude i jutra, jer se umaram dok ih gledam, kako se muče, kako trče, u sud, autobus, na šalter, u bolnicu. Kada se probudim u podne ili kasnije, ćale mi govori: - nastavi da spavaš, sine, slobodno, dan je gotov. Sve obaveze rešavaju se do podneva. - To je sranje, pomislim, i lenjo odlazim u kupatilo, na tenane perem kosu, pišam, ili...
Želim ponovo, u tu malu glavu, u te sitne podočnjake, nastale od gledanja crtanih filmova, pored malog mršavog brata, u kupaćim gaćama, u mulj na Beloj steni, u čamac sa kumom, na Tamišu, da skačemo u zelenu vodu, da izrnonimo alge. Pored krupnog, visokog ćaleta, da gledamo kraljevski klub, debelog Ronalda i ekipu, pored ćaleta na skijama, na Zlatiboru, da stavim...