Nije reč o pukom imitiranju, već o umetničkom stvaranju. Nisam badava proveo toliko vremena u potrazi za savršenom formulom. Nisam uzalud živeo dane razmišljajući i sanjajući o dobitnoj recepturi, onoj koja će rešiti sve probleme koje ste godinama bezuspešno prikrivali. Nisam traćio vreme u trci...

Izašao je iz trole u vojničkoj uniformi sa istim osmehom trinaestogodišnjaka i visokom plavušom, dovoljno nebitnom da mi srce zaigra kao 2007. Negde u parku iza crvenih zgrada po prvi put prestravljeni dečak okusio je labelo od višnje na mojim usnama. Stajavši na autobuskom stajalištu zagledana u njih gužvajući omot od Orbita i preostalih 250 dinara Stežući strah...

U autobusu kao u vakum kesi. Pogužvani, zamršeni udovi vezani  su u čvor. Koprcaju se sijamski sjedinjeni u jedan organizam čiji se mnogi mirisi stapaju u raštimovanu fiziološku polifoniju. Stoglavi monstrum giba se po zakonima inercije. Delovi se otkidaju od matice, regenerisani novim putnicima.   Stari, bolesni, natovareni namirnicama ili suvišnom ljudskošću nestaju u trbuhu nezasitog autobuskog Frankenštajna i završavaju oglodani...