Znaš da još uvek pamtim tvoj broj telefona? 063 324 63 70 Nemoj-to-da-mu-govoriš. Uzvratiće setnim poluosmehom i reći: – Život ide dalje. Neumoljivo ide; a ti drži korak kako znaš. – Izgledaš zadovoljno – kaže. – Drago mi je ako je tako. – Izgledam. A ti? – Uvek može...
Kada sam jako srećna izrode se u meni neki nemiri, zasvrbe me prsti, pobuni mi se srce, čak i razum poblentavi, pa se sve zajedno udruži i tera me da mislim na tebe. Da te poželim, da te pozovem, da ti dođem. Da se radujemo zajedno, da mi se nasmeješ očima. Pa da zaigramo salsu, bez muzike, bez obzira...
Vozimo se. Zapravo, Nebooki nas vozi, a ja kroz šoferku piljim u nebo. Mislim da se taj deo auta zovu šoferka. Ja ga zovem prozor. Uvek je prozor ono kroz šta možeš da vidiš nebo. Mrak i zvezde se prepliću sa saobraćajnim znacima i retkim svetlima automobila koji klize...
Pričam ti priču. Sreten Simić je vozio beogradske tramvaje 27 godina. Svačega se u svom radnom veku nagledao. Ali nikad nije bio srećan. Njegova „dvojka, obnevidela od neprestanog kruženja” kao da se poigrala sa njim. Od neprestanog kruženja dovela ga je do kruženja koje prestaje. U petak uveče,...
Idi, vreme je, nemam sat al po aritmiji znam da je vreme, pokreni korake ja ću paziti na ovo ništa što ostaje iza tragova tvoga kofera, nemoj da me ljubiš nemoj da mi glumiš klatno oko vrata nemoj da mi daješ uputstva kako se zalivaju muškatle i koliko špageta ide u...