Ustajanje je samo jedan oblik buđenja ne volim što me na uzglavlju čekaju nepročitane knjige niti što pjesnici pišu stihove u prozi mi smo znali na suhoj zemlji crtati budućnost kineske simbole i jedno što volim bilo je slušanje tvoga glasa ali mi mi ne postoji mnogi naslanjaju svoja lica na moje prozore to...
U levoj ruci držim knjigu sa tvojom posvetom. Onu koju si mi poklonio onomad za dvadeset deveti rođendan. Posvetu sam pročitala toliko puta da mi se čini da su se slova izlizala, od čitanja. „Živim, dišem, sećam se...
Ponekad je sve što želim jedna soba u nekom dalekom delu sveta. Ili bar grada. Soba sa dovoljno velikim prozorima da se u nju ušunja dan, soba sa dovoljno malim krevetom i dovoljno velikim pokrivačem da se podnjim skupimo, ležimo i bojkotujemo ostatak sveta dok...
Ustani, probudi se. Izađi iz sobe. Kovčega. Ako to uopšte ima smisla. Na koncu svega, tvoj problem je u tome što nikada nisi zaista napustio sobu. Makar u glavi. Dok su drugi umirali ti bi igrom slučaja i dalje ostajao živ. Simfonija kiše i vremešna okna Pozdravljaju poeziju Pozdravljaju smrt. Salutiraš im sedativima i nedorečenom...
Sedim u polutami večernje pomračine koja kroz golo prozorsko staklo nadire u sobu, i polako u njoj uništava sve živopisne boje, pretvarajući ih u jedva različite nijanse tmurnih i beznadežnih sivkastih senki. Lišena svojih boja, soba mi izgleda kao tesni kamenolom ispunjen hladnoćom u kome...
Lepotica Sofija Prvulovič, ćerka poznatog zemunskog bankara, udala se prošle godine za jednog mladića iz Srbije, odnosno Otomanskog carstva. Nije poznato kako se tolika prisnost javila, jer je ceo Zemun brujao o ljubavi nežne Sofije i mađarskog bonvivana Jana Sivoša, koga je njen otac, Simon,...