A ja ću svake moje noći Moliti smrt da mi te vrati, I nosiću svoju tugu U svakom osmehu Koji si htela nakon tebe; Nosiću priče u grudima, Ostvariću tvoje snove; Rasporiću čudima Jezive stomake Tražeći kako Sve moje ostvarene strahove U strah da vratim. I nek se bojim Sve dok me ima, Samo da strahom smenim Ujed pitanja Kako je...
Život stane u jednu suzu, sazrelu u raspuklim snovima. Prazan orah uvek je sačeka poklopljen sudbinom u oku zapisanoj iz koga je davno ispala. Nemoj se plašiti suza, oraha praznih dovoljno ima, od kremena tvrđih. Crna zemlja, bolja im je majka od najbolje žene. Plači život, prazninu oraha posmatraj, suzu tvoju što čeka. Plaši se, strepi, drhti, orah dok ti...
Gledah smrti u oči Više puta Bolesno realno Ubada. Umirali su: prijatelji neprijatelji bližnji utvare uspomene psi. Sahranjivah ih: jedne za drugim po grobljima šumama jamama haustorima riljajući beton i čemer bez onog "Oče naš". Ovde i Tamo Tu i Negde po vrućini, mrazu i kiši. Isplivavaše na površinu: kosti sećanja smeh. Autor: Marko Antić Fotografije: tumblr.com ...
Što više stariš i što više ljudi poznaješ češće ćeš boraviti unutar ili ispred te sive, morbidne, te hladne prostorije. Ne umiru samo osobe koje poznaješ. One imaju i očeve i majke, braću i sestre momke i devojke, muževe i žene kćeri, sinove i ostalu rodbinu i svi oni idu na onaj svet. Biće situacija kada ćeš...
Dedi je poslednjih par nedelja bilo loše i te večeri sam naslutio da verovatno neće dočekati jutro. Poranio sam, ušao u očev stan i odškrinuo vrata dedine sobe. Deda je ukočeno gledao u plafon. Usta su mu bila poluotvorena. Otac je sedeo u kuhinji i potvrdio mi prizor: "Da, da, preminuo je noćas." Suze su mi tekle niz obraze. "U koliko sati?" "Ne znam, u neko doba...
Vreme i prostor. Život i smrt. Vreme beskonačno teče, prostor postoji. Život se provlači kroz beskraj prostora i vremena, a rađanje i smrt su samo tačke, mesta presecanja vijugavih linija uzroka i posledica, delići zarobljenog sada u slučajnom ovde. Dva ekstremna paroksizma nastajanja i nestajanja, započinjanja i...
,,Kol’ko knjiga ima! Džaba mu kad se ubio! Bolje da čovjek ništa i ne čita!’’...
„To je lako.“, rekla je Katerina. „Samo treba da napišeš priču koju niko neće razumeti. Zatvorenu. Tvrdu. Što više nejasnoća – veće priznanje i prestiž.“ Nismo se Katerina i ja uvek razumeli. Ja sam mislio da je život pravilan, linearan, i pre svega, hronološki tok događaja....
„Well, meet me, Jesus, meet me, Meet me in the middle of the air. If these wings should fail me, Lord, Won’t you meet me with another pair? Well, well, well, so I can die easy.“ In my time of dyin’, Bob Dylan Po reci se prosuo krvavi odsjaj zalazećeg sunca....