Šarena marama oko glave – da mojim ušima bude toplo. Majica, pa džemper, pa jakna, pa pončo – da mojoj koži bude udobno. Par boja i osmeh – bila sam spremna za kafu sa njom. - Danas izgledaš nekako šareno. Onako meksički šareno. - Kažu da je Meksiko lep....

Mama je umrla. Što je zbilja glupo. Jer svi  znaju da mame to ne rade. Ne znam šta joj je to trebalo. Mogla je umesto toga da isprobava letnje haljine ispred regala. Ili da muti puslice u kuhinji, pa da joj opet ne uspe. Svi   znaju...

Lunu Zvezdajevu su poslali na prevaspitanje kod stare tetke. Pored lekcija o lijepom ponašanju tetka je Luni držala i lekcije o tome kako izabrati pravog muškarca. Markantnost muškarca po tetkinom sudu bila je u brkovima i dobro skrojenom odijelu. Brkovi su, po tetkinom mišljenju, govorili...

Svaki se čovek rađa slobodan, možemo čuti; od drugih pak: Rođenjem smo predodređeni za nešto, imamo svrhu postojanja i nismo došli na ovaj svet slučajno; a od trećih: Ovaj život je usputna stanica… Prava sloboda je na onoj strani. Godinama sam pokušavala da shvatim šta je...

Piši o nama. Samo neka reči padnu na papir i neka klize pod tvojim jezikom. Piši o svakoj pijanoj noći đ svakoj svađi i urlanju koje se odbija o zidove oronulih zgrada.  Piši o svakom plaču i bežanju od mene u sebe.  Piši o svakom besu i svakoj polizanoj kapi...

To je posebna sorta ljudi. Pre će patentirati drvenu peć (koja traje), nego poverovati da je moguće živeti u sreći (koja zaglupljuje). Ako problem ne postoji, oni ga izdejstvuju po hitnom postupku. Kreativni su. I dvaput više nezadovoljni. Jedna od mnogobrojnih mene pripada tom plemenu,...

Sinoć  je umro neko meni jako važan. Ali, iskreno, ja tu smrt posmatram kao rezultat svih njegovih prijašnjih životnih umiranja. Umirao je taj tip više puta, bio je dobar i human, brinuo se o svemu i svima, znao je da boluje za druge. Znao je...

Ukradi me. Pobjegnimo u Palermo. Pridruži se Koza Nostri da mogu u crnoj čipkastoj haljini da oplakujem tvoje zločine. Tamo noći mirišu na narandže. I svaku noć voli se kao da je posljednji put jer niko ne zna kada će doći smrt. Ukradi me da te na trijemu velike kuće čekam u bijeloj haljini Dok okolo...

Podseća na probuđenu nadu, pojavljuje se iz vlažne zemlje kao ljubav divljeg stvorenja i samo jedne od boja duge. Cvet je iz ispucalog kamena, budi čežnju za belim snegom, ružičastih magli, čistih pogleda i hladnog vazduha. U mirisu takvom nestaje razum, kristalna ideja sveta pretvara se u lepršavost, dok misao luta o tome da svaku ljubav golica sloboda prisustva...

Nepomične, bez reči i misli, senke nepojmljivo lutaju oko nas, stvarnost je njihova nevidljiva, tmina što nagriza sopstvenu raskomadanu dušu. Dugim prstima tišine beskonačno pokušavaju svaki um da isprazne, život im je tanana nit nepovezanih misli u izbezumljenom očaju, neprekinut ni crnom sivilom noći. Savršeno ćutanje umara vreme što živi u sadašnjosti. Osećam voštana lica ugaslih očiju, slomljenih umova, gorkih granica...