Svet se ne leči poezijom, niti Samoćom ti piješ sa Tišinom, plaćaš greške suzama Svet se ne leči Zaboravom niti ga možeš izbrisati osmehom prestani da se smeješ, nedostajem ti Ne možeš popraviti Svet novom frizurom svesna si da te bolim, nove haljine ti deluju tužno, neodlučna si Znaš, Svet ne možeš izbrisati Daljinom nove ulice...
I ne znam baš šta da ti kažem, sve teže je nebo pod kojim te volim. Dani su razmaženi dok krvavo se vuku činjenicama pretučeni. Ulica je katkad uska katkad preuska za korak koji bi da se pokrene, a i ja sam omrtvila nešto da...
Dosta sećanja nakupi se u čoveku, ali malo je onih koje nazove uspomenom. Kako sećanje izraste u uspomenu? Sećanje ostane samo to – obično sećanje – kada te spopada na mestima i pred ljudima dok si nezaštićen. Sećanja se stidiš, kao slabosti, kao rane koju...
Dok u ovoj noći punoj jeze uz muziku kiše što lagano propast svira tvoji prsti dodiruju staklo počeće priča …i to uz šapat tih. Čuješ li? Govori tiše… I uz tihu muziku klavira sećanje oživljava, na prste korača. Ooo da! To su njegovi neostvareni sni. Oni koji postali su samo prašina teška i siva koja se katkad uz vetar blag...
Tih dana prijala mi je samoća. Bila sam ispunjena nekim čudnim osećanjem. Pomešanost sreće, tuge i sete. Osećala sam žal za nekim vremenom koje je davno prošlo, a bilo je tako jasno i živo u mojim sećanjima. Nisam imala konkretnu predstavu o budućnosti koja me...
Sećam se samo da mi je bilo svega devet godina kada su se sestra i majka spakovale jednog dana i saopštle mi da moramo da napustimo zemlju jer nije bezbedna. Nikada mi nisu rekli zašto. Nikada mi nisu rekli zbog koga moram da ostavim sve....