- Kako si? - okej sam. I ja ću uvek znati Da se iza tog lakrdijaškog ‘okej’ krije vrisak na ljude, na svet, na društvo, na nepravdu među zidinama grada, na trgovima, širokim i okićenim, koji svojim konfuznim bojama prikrivaju mrak u glavama ljudi, u domovima, na bulevarima koje svetle veštačkom svetlošću, čijim ulicama prolaze veštački...
Danas ću te videti tvoje oči, ruke, šake, prste. Čuti tvoj glas smeh, prepoznatljivu gradaciju u govoru. I, smislu, sve što mogu da mislim je koliko te volim i koliko je to glupa i slaba reč za ono što se sudari u našim pogledima, upućenim osmesima, sada, i za dve godine, i za šest godina, i zauvek jačina biće ista. I, smislu, ostavila bih sve. Svaku sreću, sva Sunca, moju...
Ti, koji si toliko mlađi od mene Ti si dečak u telu odraslog muškarca A ja sam starica u telu mlade devojke I mi smo se našli jedne večeri druge večeri treće večeri prvog jutra U tvom stanu, U tvom krevetu. Svitalo je, Svirala je muzika, Tvoje ruke su oko mene. Grlim dečaka, A ti grliš staricu sa okorelom dušom. Greješ...
Juče sam poželela da opet slušamo ploče. Da opet čujem zvuk ploče u njegovoj sobi, u mojim ušima. Donosila sam mu više ploča koje su ostajale kod njega i koje bi, kada bi ih poslušao, vratio. Ali ti, Dženis, ti si bila posebna. Danas mi je...