Kad je bila mala, uvek je sanjala o tome da postane velika. Volela je da mašta o bajkovitim mestima negde daleko, daleko. O brzoj vožnji uz vetar u kosi. Raskošnim haljinama uz sevanje bliceva. Šetnjama po crvenom tepihu. Sanjala je o jednom velikom životu, čiji je soundtrack...
- Boli me stomak. - Mina, daj ne izmišljaj. Uzmi, evo, obuci jaknu. - Ali, ne mogu da idem, stvarno me boli stomak! - Neću da se ubeđujem s tobom, poslušaj me. Molim te, obuci sad ovu jaknu, zakasnićeš. - Joj, mama, shvati molim te! Ne mogu u školu! -...
- Večito nedovoljno lepa. Večito nedovoljno pametna. Večito nedovoljno talentovana. - E, upravo tako.To sam ja. - Ne, mila, pričam ti o sebi. - Ne razumem. - Ništa. Tako je i meni bilo u tvojim godinama. Isto sam tako govorila. - Ma daj, tetka, ti si žena-zmaj. Izgledaš kao avion,...
Evo, stigla je. Iako već odavno ne verujem u njenu magičnost, opet ne mogu a da se ne nasmejem koliko sam puta danas uhvatila sebe u razmišljanju "e, pa jeste nekako sve drugačije nego juče". Sinoć sam kao i uvek obećala par stvari za koje se iskreno...
U očima mnogih predstavljali su idealan par. On, sportista i večiti odlikaš, koji se kao klinac odricao dosta toga kako bi uspeo u onome što voli. Njoj je, s druge strane oduvek sve bilo dato. Nikada nije morala da se pomuči. Opet, bila je oličenje dobre...
Sve bi bilo lakše kad bismo u sebi ugušili ono što nas koči i sputava u stvarima koje jako, jako želimo, a uporno se ubeđujemo da to nije tako. I da ako treba da bude, da će biti i da će se desiti, eto, samo...
Sećam se priče koju mi je tata ispričao pre par godina. Samo jedne od mnogih koja bi nas navela da se dotaknemo još njih bezbroj. Ranije smo češće umeli da ostanemo tako da ćaskamo i pijuckamo do kasno u noć, sve dok nam mama u...
Rekao mi je da u sebi gradi nešto što neće biti pomerano promenama. Onim što sobom nosi ova pozna jesen. Hladniji vazduh, još hladniji vetrovi i kiše. Kratak dan i možda malo usamljenosti. Mada, samo malo. Rekao mi je kako je zavoleo ove magle od po...
Mili, da su neke druge okolnosti u pitanju, rekla bih ti da odeš kući i da ne čekaš. Ali, nekako bih volela sad da te gledam što duže. A i šta bi radio kući? Deca nisu tu, stižu tek večeras. Znaš li ti koliko ja tebe volim? To što...
Ti si dete s asfalta kojeg potreskuju tramvaji. Ja sam dete prirode koje voli da ga uspavljuju cvrčci. Tvoj pogled je uperen u semafore i znakove na putu. Moj prati oblake i broji zvezde. Ti si zaljubljen u bure i oluje. Ja volim svoju mirnu luku. Meni je porodica svetinja. Ti ne...