Ja sam je pisao po vetru Prebijenih prstiju Gužvao je u suzu Ja sam je stoput ispljunuo U mehuru krvi I uvek bi se vatrometom vratila I rasprskavala po mojim Gnjilim jagodicama Oblačio u aprilske krošnje Verigao po tvrđavama Ja sam, pred njom, čelom glačao Ledenu opnu jezera Dok je ona labuđe klizila Končiće došivao u podsuknju Lažno svedočio...
Kroz noć, Nježno, šaptom Padale su kiše, Nošene vjetrom Na krilima samoće, Kroz tvoje ruke Nijemo dotičući crnu zemlju Po kojoj, Usamljene stope hode … Kroz noć, Nježnije no prije, Padale su kiše Puneći rijeke života Koje šaptom Kroz tijelo teku, Ostavljajući znamen postojanja, Što generacijama prenosi se očima Plavog odsjaja … Kroz noć, Nježno, šaptom Padale su kiše Nošene vjetrom Tvojih usnulih života U kojima, Tvoja osobnost Sjaji kao svjetionik Zaboden u...
Nina je moja žena iz snova. Iako je nikada upoznao nisam iako joj nikada ni cvet ubrao nisam ja znam – Nina je moja! Ninu sam sreo svega jedanput u kišnoj noći pred Boljšoj teatrom upitala me je: Koliko je sati? A ja joj rekoh Sat mi je stao. I tada, upravo tada sam znao – Nina je moja! I ove noći...
to je ta stvar koja ti sedi na grudima težine leševa svih slonova koje su ljudi ubili od početka vremena zbog toga nikad ne udišeš duboko joga nije za tebe ona ponekad doživi metamorfozu postane tečna ispuni te celog (zna ona da si prvenstveno voda) onda se zaledi pa se voziš dvojkom satima samo ti i...
Nisam više ona stara. Sada sam starija, malo mudrija. Sada šutim tiše. Ne gazim punim stopalom. Vrhovima prstiju ispitujem težinu koraka. Držim se ucrtanog pravca na kojemu parket ne škripi. Dva puta u lijevo, tri u desno i jedan put ravno, do vrata. Ostavljam ih odškrinutima, da mogu čuti ako se u snu promeškolji. Šaptom opsujem zbog praznog hladnjaka. - Čime je misliš...