U lekciji iz anatomije piše da je 70% ljudskog tela voda. U onih 30% stane sve ostalo. Koža, mišići, duša i snovi. Sanjala sam. A sanjati se još može otvorenih i zatvorenih očiju. Imali smo po 19 godina i novogodišnje sijalice na domskom prozoru u maju. Imali...
A nemam te. Kad se malo bolje zamislim, gotovo da te nikada nisam ni imala, A toliko si moj Toliko si moj da to ne možeš ni zamisliti. Ne tražim dopuštenje, samo te prisvajam. To jest, jednom davno jesam. Tebe i dalje nema. A čekala sam. Čak i dok odbijam da priznam,...
Kada bi otvorio dlan, ja bih na njemu iscrtala jedan predivan san. Zbrinula bih tvoje vešto skrivene strahove. Umem ih razumeti. Napravila bih novu liniju sreće, koja bi se ukrstila sa tvojom linijom života. Iscrtala bih nove poljupce, nove zagrljaje, nove osmehe. Novog tebe. Pokazala bih ti šarenilo neba iza crnih oblaka. Umirila bih...
Živeli smo u malim stanovima, u četvorokrevetnim studentskim sobama. Sa čudnim stanodavcima i još čudnijim cimerkama. Imali smo male godine koje vrište da su velike. I dovoljno je bilo obući zelene pantalone i crvenu košulju da se Beograd pretvori u najlepše mesto na svetu. Čitali smo...
Upetljan sam u krošnjama Tvojih izmaštanih mirisa. Ispucale usne drhte Boreći se za gutljaj vazduha, Namještene u krvav Osmijeh; Gledam kroz tvoje oči I ne vidim se, Zaslijepljen usnulim Suncokretima na tvome ramenu, Ušuškanim pod nebom i Oblacima. Navukao sam na sebe vjetrove, kiše i munje...
Ovih dana sam posebno inspirisana. Svako malo nešto nažvljam, zapišem...
Već nekoliko nedelja na ulici me prate užasni prizori. Mačići iskopanih očiju, mjauču zjapeći svojim izrovarenim očnim dupljama, pokisli, sa krovova garaža, ograda, nastrešnica, na trotoaru, u podrumu, iza ugla. Te scene me bole, iz barem dva razloga: neki bolesnik se sistematski iživljava po gradu, a...
Naravno, vi ste se već zapitali zašto vam sve ovo pričam i ko sam uopšte ja. Sakupljač priča? Nervno oboleli pesnik? Neka vrsta urbanog lovca na natprirodno? Ili, jednostavno - niko? Pa...
Šetala sam nekim čudnim ulicama, sivim, tmurnim. Jak, hladan vetar je duvao. Ulica je bila ograđena niskim drvoredom. Tu beše i jedna omanja samoposluga i nekakva škola. Po izgledu učenika čini se da su stariji. Prolazim tuda i uzimam paklu cigareta. Za danas. Hvali me prodavačica, i obećava...
Bili jednom jedan San i jedna Java. Ne tako davno, svega nekoliko decenija ranije, sreli su se u jednom Detinjstvu. I sami su tada bili deca. Čiste duše, naivna, iskrena stvorenja, kako deci i priliči. Taj prvi susret (slažu se oboje) nikad neće zaboraviti. Ona je bila tako sitna,...