U tom snu letnje popodne mirno uvire u travnjake između zgrada. Iznosim loptu u dvorište. Između naših i komšijskih vrata, po ispucalom betonu odzvanjaju njeni čili skokovi: ding-ding-ding. Gumena sfera puna sapete neobuzdanosti odskače sve življe i sve više. Hoću i ja tako. Hoću da...
3:05 Pokušavam da te zadržim U krevetu U snovima O, pusti me bar jednu noć, guši me sve što smo bili i što sada nismo O, kako me je samo nerviralo tvoje kritikovanje Dostojevskog i moje opsesije njime Bila sam ljuta kada kažeš da je suviše detaljisao ,,Imao je dobre ideje, ali...
Reči koje treba da se pamte Uvek dolaze u pogrešno vreme u onim trenucima Kada ni noge ne mogu da se slože oko pravca, kada iskazuješ mudrosti ili samo bulazniš u prazno i nema nikog oko tebe da sasluša sem ulice koja se podmuklo smeje. Možda sam samo prosečan ludak Koji priča sam sa...
Tužno je Što me od smrti deli Samo otkucaj srca. Tužno je Što me od tebe deli Mnogo gradova. Tužno je Što me od sna deli Par sati. Tužno je Što me od tuge deli Jedna pesma. Tužno je Što me od nove ljubavi deli Jedno sećanje. Tužno je Što me od mržnje deli Jedan poljubac. Tužno je Što me ništa ne deli Od zaborava...
Izvini što te noćima kidnapujem iz snova u kojima bi radije bio. Možda ti je i bilo zabavno na onom otmenom prijemu, koji smo posetili kao poslovni partneri. Doduše, nisi morao da preteraš sa šampanjcem i osramotiš nas oboje. Zato sam te naredni put povela samo...
Kada se rodiš kao pisac (ili tvoje jagunasto srce odluči umesto tebe da to postaneš), prvo što naučiš bude prihvatanje svega što dolazi. I odlazi. Da ti život ne isklizne. I da je trajanje u strujanju. Da ne mora ništa da se desi, dovoljno je da i to...
Sve te noći bile su samo trenuci Kada sam znao šta radim I san ne može da pomogne Može samo da te ponese i Teleportuje u naredno jutro Gde ostaju obaveze I pogledi ljudi. Noći su bile moji trenuci Kada sam bio slobodan Čak i kada me je olako gutala I pljuvala po meni sve...
Noćas je neko sipao pesak, svuda po sobi. Najlepšu haljinu za mene stavio je na krevet, moju omiljenu pesmu puštao ponovo, ponovo. Rekla sam da želim da se probudim na plaži, usnula nakon ljubljenja sa tobom. Rekla sam da želim zvezde, muziku. I sve to...
– Nemoj da se ponašaš kao noj. Prekini, prekini, prekini. – Zašto vičeš ti na mene? – Ne vičem, samo sam tužan. Ne želim da to radiš, rešićemo sve. – Nemamo šta da rešavamo. Ja odlazim. Ne mogu ovako. Ne mogu. Ne mogu. – činilo joj se da...
Sedneš u poslednji tramvaj, staviš slušalice u uši i preseliš se u neku drugu dimenziju. Čuvaš noć od budnih dok kliziš bulevarom. Na kraju stigneš do sebe. *** Deceniju kasnije, bez tramvaja, bez slušalica, u drugoj dimenziji – pretvorili smo se u noćnu stražu. Dežuramo na granicama...