Budiš se. Nisi za lekara. Bistar si. Izbegavaš sve lekove. Obećao si sebi i njoj da nećeš biti autodestruktivan. Imao si san. Tvoj pas razvlači kost Dok sklanjaš stare Diznijeve stripove i crteže Neko ti kaže: ne ljuti se na psa, faliće ti. Majka te zove iz susedne sobe. Nema više majke. Nema ni psa. Razmišljaš da...
Kišno je. Jesen miriše na kasni oktobar. I sat je pri kraju kruga. Na ulicama, ništa. Osim onih tamnih, bistrih kišnih bara. Talasa ih vetar, i puni lišćem. Da se bar ono kreće, kad je sve stalo. Retrovizori blješte po ulici. Dugački i oštri. Razlivaju se niz ulicu. Jedine boje su ona crvena, žuta i zelena. Na praznom pešačkom prelazu. Noćas sve...
Kože se dodirnu kao mekana platna. Prsti postanu žičani instrumenti. Muzike ima i tamo gde je najtiša tišina. Sve je ispravno. I tamo gde su krive krivine. (Kad se telo nagne i savije u luk u kuku). Pregibi postaju autoput po kome se niko ne vozi....
Opet sam se probudila. Mogla bih uzeti žvaku Prethodno zalepljenu na sto Kao prosečni građanin Srbije, Ali bahati mi se Pa ću žvakati novu Iako je ova verovatno još slatka. Domaća kafa za dobro jutro. Podvuci jutro. Večeram za sat vremena Pa na razgovor za posao. Kvalifikacija traži muško, Pa pijem crnu gorku. Umem i ja da sedim I...
Ne razumem neke nove klince i njihove modne i životne izbore. Dečaci ne mogu bez leptir-mašne i kravate, devojčice bez šljokica i štikli. Mi smo i bez tih detalja: leteli, sijali i bili visoko. Kad sam ja bila „neka nova klinka“, ja sam htela slobodu, da...
U sedam i četrdeset tri napustila je stan i otišla u prirodu. Negde. U sedam i pedeset dva se pokajala za sve što je sinoć rekla, jer je opet prećutala suštinu. Suština je zapravo vrlo neobjašnjiva rečima. U osam nula tri shvatila je da je...
Ležim na kauču izvrnut naglavačke noge podigao na naslon visoko pomeram ih napred-nazad to sam radio kao dečak zamišljam da šetam po plafonu. Gledam dugo u prozor ne vidim ništa kroz njega osećam se ko prazna pinjata ispucao po šavovima od udaranja ništa slatko i šareno ne izlazi iz mene. Ležim nekoliko sati tako. Kao dečak nisam mogao da odlepim Ronaldovu sličicu...
Imam tu nesreću da pamtim detalje, horoskopski znak tvoje majke, prvu krisom ispaljenu cigaretu, prve naše zagrljaje, starosno doba kada su prvi put tvoje suze zbog ljubavi pale. Ti imaš tu sreću da odmah zaboraviš. Poljubiš, slažeš i ostaviš. Nekima se čak ni imena ne sjećaš. Zašto bi ih i pamtio? Ni sam ne znaš...
Evo ne znam kako smo stigle do tačke da jedna drugu hrabrimo na mesindžeru u nedelju popodne. To se, valjda, danas zove život. Ja njoj pišem: Biće sve dobro. Ona meni piše: Biće sve kako treba. I tako jedna drugu bodrimo. U stvari, same sebe podižemo. Tako se...
Vertikalno ili horizontalno. Nisam nikada razmišljala o tome kako te volim. Možda količinski i ne toliko zadovoljavajuće kao prostorno i vremenski određeno, nekim mojim satom. Mnogo ili malo. Koliko mi znači to tvoje ljubljenje pogledom kada smo ljuti. Možda onoliko koliko čestica ima u nekom mom...