Jednom su se tvoje šake, zaklele mojim prstima, da će ih uvek čekati otvorene. I kada ne budu hladne i promrzle. Da će ih grejati i tople, naborane i stare. Jednom je dečak u tebi, obećao da će porasti. Preuzeti odgovornost, za svoja dela i reči. Obuzdati svoju posesivnost. Voleti sebe, podjednako kao druge. I ceniti sve što mu...
Danas ću te videti tvoje oči, ruke, šake, prste. Čuti tvoj glas smeh, prepoznatljivu gradaciju u govoru. I, smislu, sve što mogu da mislim je koliko te volim i koliko je to glupa i slaba reč za ono što se sudari u našim pogledima, upućenim osmesima, sada, i za dve godine, i za šest godina, i zauvek jačina biće ista. I, smislu, ostavila bih sve. Svaku sreću, sva Sunca, moju...
Ja dodir njegov ne znam. Niti poznajem čvrstinu njegove šake, mekoću njegovih prstiju, niti grubost ili nežnost koju poseduje dok se sa nekim rukuje. Možda mu je stisak ruke blag, možda ima po koji žulj na šakama, možda nesvestan svoje snage jako zagrli ženu. Možda njegovi...