Pre četiri godine Umro je Divljan A ja sam imao 19 godina I mislio da ću da pokorim svet. Na današnji dan Pre četiri godine Večiti dečak je otišao u besmrtnike Ja sam baš te večeri naučio da sviram Rusiju Narednog jutra sam pročitao vesti nisam uzeo gitaru nisam pomišljao na tonove Popio sam kafu pustio sam...
Jutros, pred zoru, u zlo doba neko, već pred samo ustajanje palo mi je napamet da ti pišem. Ne mogu da ne predosetim kad si ljut što se ne javljam i ne pišem, što se uvučem kao kornjača u kuću i ne izlazim iz oklopa...
Ne znam kako se pričaju ovakve priče. One u kojima juriš srcem, pa zaboraviš na njega. Jer svaki dobar čovek jednom, napravi lošu stvar. Rekao si da srce ostaje tamo gde je, bol. Moje je ostalo u Kastilji. Uz more. Šafran. Brodove. Miris zemlje, vinograda....
Zavoleo sam Vas, jednom davno. Ne mogu se setiti ulice, ali siguran sam da je bila bila jedna od onih „la“-nešto. Zamislite, ljubav, Vi i ja u gradu ljubavi. Moja madmoazel. Niste me ni primetili. Sa šeširom širokog oboda na glavi i mokom sa šlagom...
U svakom gradu postoje mesta od istorijskog značaja. Obično biva, da se na takvom mestu postavi kakva raskošna statua, ne bi li podsećala nadolazeće generacije na pale borce, na junake svog vremena. Kažu da istoriju pišu pobednici. Dodala bih da istoriju pišu i ljubavnici. Ali to nisu istorijske...
Miljama od tla, grizemo oblake. Grčim grlo uzastopno na putu do Lenjinovog trga. Ostavio sam je da bdi nad slomljenim ekranom i čeka poruke iz tundre. Kule i gradovi, radna emigracija za rad osposobljenih. Četvrt veka čitavog sanjam plač sina, čipkastupodvezicu najlepše mlade u selu i...
Pre nekoliko meseci su u Srbiju iz majčice Rusije stigli neki radnici. Kažem neki, jer ih lično ne poznajem, nismo zajedno ovce terali. Možda sam nepošten i nekulturan, ali to što ih je neki nikogović i pisac wannabe nazvao „neki“, njima baš i ne krivi...
"Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica nesrećna je na svoj način", napisao je Tolstoj. Moju srećnu porodicu sam lično ja pretvorio u nesrećnu. Eto, tek tako. Dovoljan je bio samo tren. Sada sam sakriven pod zemljom. Živim u mraku. Hranim se...