Ustani, probudi se. Izađi iz sobe. Kovčega. Ako to uopšte ima smisla. Na koncu svega, tvoj problem je u tome što nikada nisi zaista napustio sobu. Makar u glavi. Dok su drugi umirali ti bi igrom slučaja i dalje ostajao živ. Simfonija kiše i vremešna okna Pozdravljaju poeziju Pozdravljaju smrt. Salutiraš im sedativima i nedorečenom...

19 maja, 2016 /