Oduvek sam želela da pišem. Nekada sam osećala toliku fizičku potrebu da sam samo lupala prstima po tastaturi bez ikakvog smisla. Tema mi nije dolazila, mozak, srce i jagodice nikada nisu bili sinhronizovani. A onda mi je sinulo...
kao Hemfri Bogart u Kazablanci osetio sam se kad je Natalija ušla u taj bar od svih morala je baš u moj u maloj uskoj haljini sa šlicem crnom zift crnom kosom i crvenim karminom mirisala je na med i ruže na proleće u pogledu je nosila pobede pobede svih ratova koje je sama izazivala niko se više u tom baru...
Milena, ti nikada nisi bila pesma Iako su imenom tvojim pesme pisane. I neke se reči, vazdan čarobne, o tebi prosule Po ulicama naprslih i celih galaksija. Ti nikada nisi bila deo pesme Jer tebi bile bi tesne Sve reči s predumišljajem Ili iz nehata. I, možda bi tek u njima stalo, Samo deo,...
I ostrvi se na mene Što otok Ostrvom nazvah -Sućut tvom rječniku Pa me uz vino Nabeđuje Da je jadan život Bez suglasnika J I samo smo u tome Saglasni -Suglasni Za šankom Korak unazad Klati se istorija U histeriji Povjesnoj I mi se slobodnije Odmeravamo Jer svoje ratove Vodimo vučji Mi se zubima Ne unosimo u lice Već tonemo u vratove Duboko Vrelo Nježno Autor: Predrag Milovanović Fotografija: pinterst.com ...
Treba mi ljubav, neka filmska velika ljubav. Romantična kao ona kod Benetove i gospodina Darsija. Prepuna taštine i čežnje. Da se noću vrtim u krevetu zbog njega a kada se sretnemo da dignem nos i da mi obrazi budu kao Patagonijski glečeri. Pa da nakon duge...
Za umišljene hejtere, Za propale odnose, Za zgažene sentimente I moje bahate rječite izrode. Čak i sama svoja muda Svako malo testiranju podlažem – Utrpam pokoju laganicu Između tri tone mojih papiruština. Eto vam smijeha...