Bio je 4. januar, jasno se sećam. Izbrojao sam novac iz džepova. Petsto dinara. Osećao sam se loše. Otišao sam do psihijatra, školskog druga, da tražim da me primi u dnevnu bolnicu, malo zbog društva, a više zbog besplatnog doručka. Trebala mi je nekakva pomoć. Čekali...
Probudio me je cvrkut ptica. Našao sam se na ogromnoj zelenoj livadi prošaranoj tu i tamo žutim cvjetićima. Sunce je već bilo visoko na nebu, tako da sam pomislio da mora da je podne već prošlo ili tako nešto. Njegovi zraci zasljepljivali su mi oči...
Jednom davno rešim ja da se razvedem. Krenemo moja bivša žena i ja kod psihijatra na bračnu terapiju. U stvari ne, ona krene na bračnu terapiju, ja na terapiju razvoda. Jes’ kod istog doktora, jes’ u istom terminu, ali svako ima svoje zahteve, probleme, očekivanja....
Žustro sam skinuo kaput sa čiviluka. Kasnili smo, moja žena i ja. Ona voli da lakira nokte sve dok nisu po njenom ukusu namazani – savršeno. Tog dana bili su roze boje sa belom zvezdicom posred svakog nokta. Jeste, bili su lepi, i mnogim...
Onaj osećaj kad vam se stegne vilica, kad krenete nešto da izustite i naprosto zaćutite...
Zidovi u sobi bili su okrečeni tamno plavom bojom. Tamno plava je uvek budila u meni duboku tugu. Uvek sam, kada bih se osećao loše i kada mi je trebalo da se isplačem, onako nekontrolisano, onako, da budem na granici vrištanja zamišljao sebe u nekoj...
- Znaš, ne izgledaš kao pisac. - Je li? A kako to pisac treba da izgleda? Ima i za to neki dress code? - Pa, ne, nego, znaš.. Onako.. Šta da ti pričam? Seti se Dostojevskog. Poniženi i...