Noćas bih malo muzike, rasula kroz sobu. I mnogo tvojih dodira, pustila niz kožu. Od korena vrata, niz leđa, do vrhova stopala. Dopustila, da prstima, pišeš poeziju na mojoj koži. Ćutala. I upijala, svaku neizgovorenu reč. Koja ti se iz jagodica, rasula. Disala. Na tvojim grudima, u nebo zagledana. I užarenu cigaretu, među prstima. Pokušavala da sjedinim sa zvezdama. Ili da njom, sedefasti mesec, purpurnom bojom usana, obojim. I tek ponekad, izdahnula...

06 juna, 2019 /

Svi drugi nisu bili, ono što sam, o tebi ćutala. A ja sam ona, koja ne govori. Ako se pred ispražnjenima, u prazno govori. Svi drugi, nečiji, ili samo svoji. Na trenutak, u nekom rascepu kosmosa, bili su moji. A ja sam u njihovim zagrljajima, opet bila tvoja. Upijala neke usne, i čeznula za tvojim. Ničijim i tuđim. U leđa su mi prstima, sazvežđa ucrtavali. Dok...

16 aprila, 2019 /